Dan proveden u koži pravog naučnika

Reci mi…zaboraviću, pokaži mi, možda ću zapamtiti…Uključi me i razumeću…

Konfučije

Osmaci Zmajeve škole su tokom proleća realizovali projekat „Nuklaerna fizika u očima osmaka“ u okviru kojeg su istraživali osnove nuklearne fizike i merili koncentracije radona u svojim domovima pomoću radonskih kanistara.

Međutim, nisu samo oni imali ulogu učenika i istraživača, ovu ulogu sam u jednom momentu imala i ja, zahvaljuljući prof. Sofiji Forkapić, naučnom saradniku katedre za nuklearnu fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Želeći da mi pokaže aktivnu metodu merenja radona, profesorka mi je omogućila da vidim kako izgleda dan pravog naučnika.

Radon je prirodni gas. Radioaktivan je i prisutan uvek i svuda u vazduhu koji udišemo. Formira se u tlu i posledica je radioaktivnog raspada uranijuma, koji se u malim koncentracijama nalazi u stenama i zemljištu. Radon ne možemo osetiti čulima, jer je bez boje, mirisa i ukusa. Njegovo prisustvo možemo lako ustanoviti i izmeriti instrumentima.

Koncentracija radona u vazduhu na otvorenom prostoru je svuda toliko niska da je bezopasna po naše zdravlje. Međutim, u unutrašnjosti kuće, zavisno od njene konstrukcije, materijala od kojeg je napravljena, ali i naših navika, nivo radona u vazduhu može biti znatno povećan iznad prirodnog. Glavni izvor radona u kući je prirodni gas koji iz tla, kroz pukotine u podu i šupljine oko cijevi ili kablova, ulazi u kuću i tu se, zarobljen zidovima i zatvorenim prozorima, nagomilava. Povećana koncentracija radona u vazduhu može se očekivati naročito u onim boravišnim i radnim prostorijama koje se nalaze u suterenu i prizemlju, dok se ona brzo smanjuje od prizemlja prema višim spratovima zgrade.

 Cilj našeg izlaska na teren je prikupljanje podataka za formiranje radonske mape Srbije. Na radonskoj mapi su prikazane srednje godišnje koncentracije radona u boravišnim   prostorijama širom države. Ona pokazuje da li u državi postoje područja na kojima se može očekivati povećana koncentracija radona u stanovima i koja su to područja.

Koncentracija radona u stambenim prostorijama se određuje putem pasivne i aktivne metode. Pasivnu metodu su koristili „mali učenici“ postavljajući radonske kanistre u svoje domove na 48h.

 Aktvinu metodu merenja koncentracije radona u stambenom prostoru i zemljištu profesorka je namenila meni, vodeći me na teren i mereći koncentracije radona na teritoriji Sremske Mitrovice.

Merenja koncentracije radona u vazduhu i zemljištu  vrši se alfa spektrometrom  RAD 7 koji ima posebne dodatke za merenje koncentracije radona u vazduhu i zemljištu. Detektor konvertuje alfa zračenje direktno u elektricni signal i ima sposobnost da elektronski odredi energiju svake alfa čestice, što omogućava da se odredi koji se izotop  proizvede radijacijom, tako da se trenutno može razlikovati stari od novog radona, radon od torona i signal od šuma.

Nakon postavljanja detektora na poziciju gde se vrši merenje, vrši se i dozimetrija prostora, na tlu, na metar od tla ili na zidu, ukoliko se merenje vrši u zatvorenom prostoru. Detektor se programira da meri dva do tri ciklusa od po pola sata u zavorenom prostoru i 45minuta u zemljištu.

Mereći koncentracije na nekoliko lokacija u gradu vreme je proletelo, profesorka mi pokazala kako izgleda izaći na teren, sa svom opremom, vući opremu, montirati je i demontirati, na temperaturi od 38 stepeni i biti naučnik pun entuzijazma u svim vremenskim uslovima i zonama i svim nepredviđenim situacijama…ali tog dana me je ulazeći u kuće širom Mitrovice naučila  me je i nečemu važnijem od merenja- kako sa osmehom ući u svaki dom i ispoštovati domaćina koji nas je ugostio… i koliko smo srećni jer su naši najbliži zdravi i sa osmehom na licu tu uz nas.

Are we mobile phone addicts?

Po definiciji mobilni telefon je elekrični uređaj koji se koristi za komunikaciju na velikim udaljenostima.

Ukoliko pogledamo unazad, prve korake u razvoju telefonije generalno, postavio je Aleksandar Bel, patentiravši mobilni telefon 1876.godine, no prve korake u mobilnoj telefoniji načinio je Čarls Stivenson, uspostavivši telefonsku vezu sa svetionicima kilometrima udaljenim od kopna. Već 1926.godine voz od Berlina do Hamburga je koristio mobilnu vezu sa želežničkom centralom. Tokom ratnog perioda mobilna telefonija je korišćena za bezbednost kako putničkog tako i vojnog avio saobraćaja. Zanimljiv je razvoj ovog gedžeta nakon rata, kompanija Erikson je tržištu ponudila mobilni telefon težak 40kg, zatim su na scenu stupili Toki-Voki i čuvena Motorola…nakon toga su se nizali modeli sa manjom masom i boljim karakteristikama, dostupni svima na tržištu.

Ušavši u svakodnevnu upotrebu, električni uređaji koje koristimo povećavaju elektromagnetno polje koje nas okružuje. Istraživanja su pokazala da se elektromagnetno polje na svake četiri godine učetvorostuči, a da se od perioda Drugog svetskog rata povećalo sto puta.

Postavlja se pitanje da li je mobilni telefon, kao jedan od najvećih darova čovečanstvu i nezamenljiv deo naših života, zaista korisna stvar ili postoji i neko štetno delovanje?

Ideja ovog eTwinning projekta je da okupi grupu učenika koji će istražiti ovu temu, a nakon toga će svoje zaključke i stavove izneti na tribini koja će naknadno biti organizovana.

U okviru međunarodnog eTwinning projekta “Are we mobile phone addicts?” učestvovalo je preko 40 učenika Osnovne škole “Jovan Jovanvić Zmaj”,koji su se tokom realizacije projektnih aktivnosti družili sa drugarima iz Bačke Palanke, Kovačice, Beograda, Rume, Turske , Rumunije i Ukrajine.Pre realizacije aktivnosti vezanih za istraživanje elektromagnetnih talasa i mobilnih telefona, škole su predstavile svoje gradove i države kroz promotivne filmove

U okviru projektnih zadataka učenici su bili podeljeni u tri grupe tokom istraživanja.

Pre početka istraživanja učenici su popunili online upitnik “Šta znam o zračenju?” na osnovu kojeg su dobili zadatak da istraže nastanak elektromagnetnog zračenja, elektromagnetni spektar, delovanje različitih elektromagnetnih talasa na organizam i sve odgovore “zapišu ” na Padlet. Koristeći aplikaciju ElectroSmart učenici su merili jačinu elektromagnetnog zračenja emitovanog od strane Wi Fi uređaja, mobilnih mreža u školi i kod kuće

Druga grupa je za zadatak imala da istraži kako mobilni telefon funkcioniše i da napravi ThingLink “Delovi mobilnog telefona”. https://www.thinglink.com/scene/1185478364316565507

Pored istraživanja o mobilnim telefonima, učenici su trebali da pronađu statističke podatke o broju mobilnih telefona u svetu i FunFacts o ovo gedžtu

.https://www.thinglink.com/scene/1146169300164280322

Treća grupa je za zadatak imala da istraži delovanje elektromagnetnog zračenja na živi organizam. Pored podataka o biološkom delovanju, učenici su se dotakli i teme zavisnosti od mobilnog telefona i upoznali sa nomofobijom i telenofobijom. Da bi osvestili svoju zavisnost od mobilnog telefona jedan deo učenika koji su učestvovali u projektu se odrekao mobilnog telefona na jedan školski dan. Tom prilikom su ih podržali i nastavnici škole i direktor. Kako smo preživeli ovaj školski dan, znamo samo mi…

Nakon realizacije svoh projektnih aktivnosti, učenici su se okupili i prezentovali svoja istraživanja, razmenili informacije i iskustva do kojih su došli tokom rada na projektu .

https://drive.google.com/drive/folders/1ezUZvKPUrY0WrmVUiYGRCrME6ZksWGhT

Bilo je ovo još jedno zanimljivo istraživačko iskustvo za sve nas!

Nekoliko pitanja o radijaciji

Na početku realizacije projekta „Nuklearna fizika u očima osmaka“ interesovao nas je nivo informisanosti učenika o radijaciji, njihovom mogućem kontaktu sa istom i strahovima od iste.

Učenici su popunili anketu sastavljenu od 7 pitanja za 5 minuta, a ostatak časa smo proveli diskutujući o radijaciji.

U anketi je učestvovalo 59 od 65 učenika 3 odeljenja osmog razreda koji su bili obuhvaćeni projektom (to su učenici koji su tog dana u školi imali mobilni telefon).

Pogledajte odgovore koje su učenici dali na početku i na kraju istraživanja oblasti Elementi atomske i nuklearne fizike u osmom razredu.

Da li treba da nas zabrine stav učenika “to je naša svakodnevnica” ili od ovog procenta učenika možemo obrazovati ljude koji će svesno znati da je radijacija vekovima unazad oko nas i treba da što više koristimo njenu benefit?
Zanimljivo je da sam jednom prilikom na časovima nuklearne fizike u osmom razredu čula i rečenicu “X-zraci postoje samo u filmovima”…da, verovali ili ne dete je i to izgovorilo. Danas sam srećna što sedam generacija posle moji učenici znaju da rendgensko snimanje ruke pre svega treba da bude doživljaj u tom trenutku, ne i briga da će zbog X-zraka umreti…
O Černobilju su mnogo priča, o Fukušimi koja je nuklearna katastrofa koja je vremenski bliža učenicima koji sede u školskim klupama ne. Skrenite deci pažnju da je i to značajna nuklearna katastrofa.
Ovo je bio odgovor koji nismo očekivali, ali krenuli smo od osnovnih informacija i došli do RA gasa kojeg ima i ispod tla našeg grada.

Nekoliko nedelja kasnije, dobili smo nove rezultate koji su pokazali da je cilj projekta da se podigne nivo informisanosti i svesti učenika o radijaciji uopšteno, prisustvu i uticaju radona na kvalitet života ljudi i zdravlje čoveka ostvaren.

U završnoj anketi je učestvovalo svih 65 učenika tri odeljenja osmog razreda u kojima je realizovan projekat.

Na kraju, zastanite i razmislite da li silne projekte o ekologiji i održanju životne sredine možete da modifikujete pa da u celu priču uključite i radijaciju…

NUKLEARNA FIZIKA U OČIMA OSMAKA

Školska 2018/19.godina donela je novinu u naš sistem obrazovanja. Metoda „projektno učenje“ je zvanično ušla u škole, prvaci su dobili predmet projektna nastava, petaci su učili kroz projekte jer je većina kolega prošla obuke za izvođenje projektne nastave, a mi „preostali“ smo po svom slobodnom izboru i uz „malu“ sugestiju da u školama treba da bude što više projekata pojurili da nađemo partnere i realizujemo još jedan više projekat.

U saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom, katedrom za nuklearnu fiziku i zahvaljujući dr Sofiji Forkapić, naučnom saradniku na fakultetu za fiziku, tri odeljenja osmih razreda Zmajeve škole su oblast Elementi atomske i nuklearne fizike izučavali na malo drugačiji način.

Cilj projekta „Nuklearna fizika u očima osmaka“ bio je upoznavanje sa inertnim gasom radonom, koji „živi“ u našem stambenom prostoru i može da utiče na kvalitet našeg života.

Da bi realizovali sve aktivnosti koje su nas vodile do cilja-merenje radona u našem stambenom prostoru, morali smo da proširimo fond časova posvećen ovoj temi.

Tokom projekta, učenici su nekoliko puta anketirani u cilju provere njihovog predznanja o radijaciji i radonu, njihovog stanja svesti kao pripadnika dolazećih generacija koje odrastaju i žive u vremenu upotrebe nuklearne energije. Prva anketa „Šta znam o radijaciji“ otkrila nam je  da u očima osmaka radijacija zaista predstavlja „aždaju“, jer je na pitanje „Da li se plašim radijacije?“ 33% učenika  odgovorilo  „plašim se , ali želim da znam više o tome“, dok je 28% učenika odgovorilo „uplašim se , ali to je naša svakodnevnica“. Na osnovu ovoga, znali smo da put izučavanja nuklearne fizike mora biti postupan, prepun primera dobre prakse upotrebe nuklearne energije i što zabavniji u realizaciji.

Kroz projekat smo naučili šta je atom, od čega se atom sastoji, kako smo zamišljali atom tokom istorije, koje čestice se nalaze u atomu…

https://www.youtube.com/watch?v=jMW_0Ro6b5c&t=94s

Nakon atoma, naučili smo šta je izotop, te su učenici za zadatak imali da pronađu što veći broj izotopa nekog atoma.

Da bi naučili šta je radioaktivnost, morali smo izučimo alfa, beta i gama raspad. Aktivnost kroz koju je vreme bukvalno proletelo bila je formiranje radiaktivnih nizova uranijuma, aktinijuma i torijuma. Podeljeni u grupe, uz predznanje šema alfa i beta raspada i uz korišćenje PSE učenici su formirali nizove. Naziv svakog novog jezgra tražili su u PSE prema rednom broju koji su izračunali u nekom od pomenutih raspada.

Kada smo naučili kako nastaje radioaktivnost, prešli smo na izučavanje prirodne i veštačke radioaktivnosti, kako nastaje, odakle potiče, kako utiče na biološki organizam, šta je fisija,šta fuzija, da li možemo sve to da iskoristimo sa što manjim posledicama na okolinu? Za primer benefita korišćenja radijacije uzeli smo nuklearnu medicinu, upoznali se sa različitim dijgnostičkim i terapijskim metodama, i principom rada nuklearne elektrane.

Međutim, upravo nuklearna elektrana nam je poslužila i kao loš primer scenarija koji može da se dogodi ukoliko se nuklearna reakcija otme kontroli. Prisetili smo se nuklearnog incidenta u Fukušimi, i kroz detaljno istraživanje nuklearnog incidenta, upoznali se sa mogućim nivoima radijacije tokom katastrofa i posledicama uticaja oslobođene radijacije. Nakon istraživanja dobrih i loših strana korišćenja radijacije, postavila sam učenicima pitanje „Da li bi bili za ili protiv upotrebe nuklearne energije?“ Većinski odgovor je bio za, ali su rekli da se mora poštovati “uputstvo za upotrebu radijacije“.

Na kraju, da bismo mogli da vršimo merenje radona, morali smo da se upoznamo sa ovim radioaktivnim gasom, odakle on potiče, gde ga ima u zemljinoj kori, kako ulazi u naš životni prostor, kako utiče na zdravlje čoveka.

Od PMF, Novi Sad smo u cilju realizacije merenja koncentracije radona u našem životnom prostoru dobili 22 radonska kanistra. Učenici, koji su učestvovali u merenju postavljali su kanistre u prostorije u kojima najčešće borave. Jedna učenica je želela da proveri koncentraciju radona u svojoj novoj kući i budućoj sobi-za svaki slučaj.. Merenje je trajalo dva dana, a nakon toga su kanistri prosleđeni u laboratoriju u Novi Sad.

Na osnovu podataka dobijenih iz laboratorije, napravili smo „google radonsku mapu Mitrovice“.

Tokom čitavog projekta „Nuklearna fizika u očima osmaka“ učenici su testirani pomoću IKT alata quizizz. Quizziz je online vrsta kviza, koja učenicima nudi neograničeno vreme rešavanja zadataka, učenici istovremeno ne rade ista pitanja-pa nema prepisivanja, a vi odmah dobijate analizu „testiranja“, za svakog učenika i za čitavo odeljenje.

Nakon više od mesec dana rada na projektu učenici su tokom časa evaluacije pokazali šta su sve naučili ili otkrili tokom ovog perioda-pored formalnih znanja pokazali su koliko su im se proširili vidici  o upotrebi nuklearne energije i radijacije.

Evaluacija je dala još jednu važnu informaciju-da učenici vole da uče kroz projektnu nastavu i što veći broj različitih aktivnosti, te da treba zaista da se potrudimo oko reforme izvođenja nastave, jer će to aktivirati učenike kako na časovima, tako i kod kuće, da sami istražuju, zaključuju i na taj način postanu osobe sa razvijenim kritičkim mišljenjem koje će se vrlo lako snalaziti u situacijama koje im svakodnevni život donosi.

Mobilni telefon-čovekov najbolji prijatelj

Stara narodna izreka kaže da je pas čovekov najbolji prijatelj. Da li se slažete sa tim? Ili možda sve o vašem privatnom i poslovnom životu, zdravim i nezdravim navikama ipak zna mobilni telefon?

www.unsplash.com

Statistički podaci pokazuju da na svetu postoji više od 8,9 milijardi mobilnih telefona, dok svetsku populaciju čini 7,6 milijardi ljudi. Takođe, u Velikoj Britaniji na godišnjem nivou više od 100 hiljada mobilnih telefona upadne u WC šolju. Da se onda vratimo na prvo pitanje, ko je čovekov najbolji prijatelj I šta mi znamo o njegovom uticaju na kvalitet našeg života?

Prve korake u razvoju telefonije načinio je Aleksandar Bel patentiravši telefon 1876.godine, tokom XX veka se samo nižu uspostave mobilnih veza između kopna I svetionika u okeanima, koristi se mobilna veza sa povezivanje voza sa železničkom centralom, na scenu stupa  Voki Toki I Motorola, a sam mobilni telefon dobija bolje karakteristike I biva dostupan svima na tržištu.

Mobilna telefonija koristi radio-talase za prenos informacija od jednog do drugog korisnika. Radio-talasi predstavljaju elektromagnetno zračenje emitovano od strane antena. Kada kažemo zračenje, moramo napomenuti da radio-talasi ne pripadaju jonizujućem zračenju, tj. ne mogu izazvati jonizaciju atoma te dovesti do oštećenja biološkog tkiva ili DNK. Radio-talasi pripadaju elektromagnetnim talasima frekvencije reda veličine od kHz do GHz (109 Hz). Pored emitovanja od strane mobilnih uređaja radio-talase emituju svi digitalni uređaji, mogu se koristiti za uspostavljanje veza između vatrogasnih patrola, policije, radio-amatera, funkcionisanje radara I industrijsko zagrevanje, ali se koriste I u medicini za magnetno rezonantnu dijagnostiku I dijametriju.

U svetu u kojem digitalne tehnologije imaju značajan uticaj na kvalitet života možemo reći da ne postoji “delić” naseljenog prostora koji nije pokriven elektromagnetnim poljem čiji se intenzitet svaki dan povećava. Ali, u kojoj meri digitalni uređaji olakšavaju naš život, a koliki je uticaj elektromagnetnog polja na naše zdravlje?

www.unsplash.com

Još od osamdesetih godina XX veka istražuje se efekat radio-talasa na biološki organizam. Ono što sa sigurnošću možemo reći jeste, da radio-talasi izazivaju termalni efekat kod tkiva, tj. dovode do zagrevanja tkiva. Opasnost po biološko tkivo nastaje pri dužem vremenu izlaganja visokofrekventnim radio-talasima te pojava  prevelike količine toplote koja može dovesti do oštećenja tkiva. Ekspozicija šire populacije u javnosti je ispod nivoa potrebnog za zagrevanje tkiva I pojave oštećenja tkiva.  Na frekvencijama radio-talasa koje koriste mobilni telefoni većina energije se apsorbuje u koži I površinskim tkivima.

Brojne studije su pokušale da dokažu delovanje radio-talasa na aktivnost mozga, kongitivne funkcije, san, otkucaje srca, krvni pritisak, ali do danas nije dokazano štetno delovanje radio-talasa pri izlaganju ispod nivoa koji dovodi do zagrevanja tkiva. Na osnovu ovoga zvanične studije ne potvrđuju uzročno-posledičnu vezu između izlaganja elektromagnetnom polju I simptoma “elektromagnetne preosetljivosti”.

Pokušali smo da dovedemo u vezu izloženost radio-talasima I povećanu pojavu kancera kod populacije, međutim rezultati nisu bili u potpunosti uverljivi. Ono što sa sigurnošću može da se kaže jeste da povećanje elektromagnetnog polja jeste jedan od mnogobrojnih faktora za pojavu kancera, ali nije I ključni. Epidemiološke studije su pokazale da u područjima gde postoji izloženost radio-talasima niske frekvencije je broj dece koja su obolela od leukemije veći nego u kontrolnoj grupi.

Međutim, dok još uvek tragamo za direktnom vezom između elektromagnetnog polja emitovanog od strane digitalnih uređaja  I čovekovog organizma, vezu između mobilnolnog telefona, kao najzastupljenijeg gedžeta I čovekove psihe već imamo. Naime zavisnost od mobilnih telefona se manifestuje putem dve fobije-nomofobije I telenofobije. Nomofobija predstavlja strah od gubitka mobilnog telefona, dok telenofobija predstavlja strah od javljanja na telefon. Iako još zvanično nije ušla u svetski Dijagnostički I statistički priručnik mentalnih bolesti, nomofobija se smatra poremećajem XXI veka.

Simptomi nomofobije se svode na klasične simptome napada panike, kada korisnik primeti da nije u blizini svog mobilnog telefona.

Terapija I odvikavanje od mobilnog telefona se sastoji od programa koji se realizuje od 45 do 90 dana. U okviru programa prve tri nedelje se provode bez pristupa mobilnog telefonu, u cilju socijalizacije I vraćanja zdravim životnim navikama. Nakon perioda provedenog bez mobilnog telefona, uvodi se ograničeno korišćenje telefona, uz isključivanje obaveštenja sa društvenih mreža. Na kraju ste slobodni da koristite mobilni telefon koliko želite, ali ste u potpunosti okrenuti realnom svetu te za virtuelni ne marite.

Istraživanja u Velikoj Britaniji su pokazala da 76% populacije mladih ljudi uzrasta od 18 do 24 godine, već patio d ovog poremećaja. Takođe, poremećaju su podložniji mlađi ljudi od starijih, I više oboljevaju žene.

www.unsplah.com

U cilju sprečavanja širenja ovog oblika zavisnosti vlade Velike Britanije, Kanade I Francuske su dale preporuku o zabrani korišćenja mobilnih telefona za decu do 12 godina.

Na kraju, kada smo istražili I izložili velik broj činjenica, postavljaju se dva pitanja:

Koliko nas već ima simptome nomofobije?

Realizujući projekat “Are we mobile phone addicts?” u nekoliko osnovnih I srednjih škola došli smo do informacija da većina učenika, ali I nastavnika koji su ih podržali u projektu nimaju isti odgovor:

Da, ja sam zavisan od mobilnog telefona.

Na osnovu ovoga, I svih informacija iznetih u prethodnom tekstu mi Vam postavljamo pitanje

ZAŠTO ONDA DECI KOJA NISU PROGOVORILA DAJETE MOBILNE TELEFONE U RUKE?!

www.unsplah.com

Koliko su nam deca zavisna od mobilnog telefona?

Tokom relalizacije projekta „Are we mobile phone addicts?“ učesnici su odgovarali na anketna pitanja na osnovu kojih smo mogli formirati zaključke o njihovim navikama i aktivnostima vezanim za mobilni telefon i digitalne tehnologije.

U anketi je učestvovalo 87 učenika koji su realizovali projekat. Pogledajte odgovore…

Koliko ga koriste za komunikaciju a koliko za život unutar socijalnih mreža?
Da li će uvođenje digitalnih tehnologija i uključivanje mobilnih telefona u nastavni proces onda zaista poboljšati kvalitet istog ili ne?
Mala je razlika između jeste i nije…
Ovo je definitivno zabrinjavajuć podatak!
Dakle, mobilni telefon nije sredstvo za komunikaciju što mu je bila prvobina namena.
Iako je većinski odgovor manje od 1 sata, procenat odgovora oko 3sata i oko 5 sati zajedno je većinski procenat u ukupnom istraživanju…
Bez mobilnog telefona ne idemo nigde i ne realizujemo ni jednu aktivnost u našem životu…
Prethodna dva pitanja su postavljena učenicima nakon školskog dana provedenog bez mobilnog telefona. Odgovori bi mogli biti dobra polazna osnova za sledeće istraživanje.
…a možda još uvek ima nade …
Da li mobilni telefon ne utiča na našu koncentraciju?

Na kraju, možemo sebi , kao realizatorima nastavnog procesa, učesnicima u obrazovanju i vaspitanju generacija koje tek dolaze postaviti pitanje, da li mi dobrim delom učestvujemo u formiranju osoba koje će biti zavisne od mobilnog telefona boreći se za uvođenje IKT tehnologija i digitalizacije nastavnog procesa? Razmislite o tome…

To be defined generation & digital learning

Kojoj generaciji ljudi vi pripadate?

Psiholozi prate rad i razvoj ljudi od početka XX veka i u periodu od nešto više od sto godina ispraćeno je četiri generacije velikih i malih ljudi. Počevši od generacije vaših prabaka i pradeka-greatest generation od kojih su neki živote izgubili tokom II svetskog rata, preko generacija vršnjaka mojih roditelja-baby boomers koji su gradili svet nakon velikog rata, do generacije X-bezbrižne, situirane i porodično orjentisane generacije. Šta nastaje posle?

Milenijumska ili Y generacija, rođena između 1980. I 2000. godine  (moja generacija) je generacija koja se po istraživanjima 2,5 puta brže prilagođava novonastalim situacijama i razvoju tehnologije, to je generacija koja u današnje vreme donosi zakone i menja svet.

Ali, deca milenijumske generacije polako sedaju u školske klupe. To su deca rođena nakon 2000.godine, čine tzv. Z generaciju ili „TO BE DEFINED GENERACIJU“. O ovoj generaciji se ne zna mnogo, ali znamo da su to deca koja su izgubila klasično detinjstvo, sazrevaju mnogo brže, odrastaju sa tabletom ili mobilnim telefonom u rukama i „žive“ u virtuelnom svetu. Ova generacija je na prvi pogled informatički poprilično pismena, njihove mogućnosti su neograničene, ali imaju problem sa zadržavanjem koncentracije. Istraživanja pokazuju da imate 8 sekundi vremena da zadobijete njihovu pažnju, u suprotnom nema svrhe da se trudite uopšte.

S obzirom da ste sa vremenom ograničeni pri dobijaju njihove pažnje postavlja se pitanje, na koji način to uraditi za tako kratko vreme…da li bombastičnim naslovom, aktuelnom temom koju ćete uplesti u svoje predavanje ili tehnologijom koju koristite?

U okviru projekta „Think science“ obeležili smo Digital learning day i zatražili mišnjenje učenika osmog razreda o ovom načinu učenja. Rezultati su sledeći.

Ako smatrate da je odgovor često i svaki put da učim ono što ste zeleli da čujete, onda ste na pravom putu…ako ne, i dalje moramo naporno da radimo…

Ponekad i često je ohrabrujući odgovor, pogotovo ako živite u Srbiji, gde nastavnici i dalje odbijaju da sa obogate svoja klasična predavanja tehnologijom…
Ugledajte se na decu, oni uveliko sarađuju putem tehnologija…
Na ove procente treba obratiti pažnju, jer upravo kroz istraživanje na internetu razvijaju mnoge od ishoda koji nas čekaju…
Pogledajte…ovo je očekivan odgovor od “to be defined generacije”…vodite se ovim procentom pri osmišljavanju aktivnosti u nastavi!
Izbrišite odgovor vrlo retko, neka bar pređe u odgovor ponekad…a procenat odgovora uvek, neka poraste…

Šta bi mogla da bude pouka koju smo dobili analizom?

Pogledajte poslednja tri odgovora i ne odupirite se digitalizaciji nastavnog procesa, verujte učićete i uživati i vi i vaši učenici!

Digital Learning Day 2019

Digitalna revolucija nam je omogućila skoro neograničen pristup informacijama i pružila nam šansu da možemo mnogo lakše da istražujemo, učimo, iskazujemo svoju kreativnost i sklonosti. 

Digital Learning Day ima za cilj da promoviše i podstakne upotrebu digitalnih tehnologija u procesu učenja i posebno stavlja akcenat na inovativnim i efiektifnim metodama primene tehnologije u učionici.

Obeležavanje Digital Learning Day započelo je 2012. godine, dajući nastavnicima priliku da sarađuju sa svojim kolegama, razmenjuju ideje, isprobavaju nove digitalne alate, motivišu jedni druge u primeni inovativnih metoda nastave i da time igraju aktivnu ulogu u usmeravanju reforme obrazovanja. Još važnije, da motivišu i aktivnije uključe učenike u proces učenja.
Ova ideja je potekla od strane američkog udruženja The Alliance for Excellent Education (All4Ed) i vrlo brzo se iz Amerike proširila na ceo svet.


Termin „digitalno učenje“ označava bilo koju vrstu nastavne aktivnosti koja uključuje upotrebu digitalne tehnologije sa ciljem da se podrži proces učenja kod učenika.
Ono nam omogućava kvalitetniju nastavu, pristup novim i interesantnim materijalima i sadržajima, povratnu informaciju u realnom vremenu, mogućnost da učimo bilo gde i u bilo kom trenutku, mogućnost da prilagodimo i individualizujemo nastavu sposobnostima i potrebama različitih učenika, sa ciljem ostvarivanja njihovih punih potencijala.

Digital Learning Day 2019, je u Zmajevoj školi obeležen 28. februara, kao deo regionalnog projekta fondacije “Iskra Znanja”iz Bosne i Hercegovine, “Think Science” . U projektu su učestvovali učenici od trećeg do sedmog razreda. U obeležavanju DLDay-a i realizaciji aktivnosti pomogle su mi dve nastavnice engleskog jezika i nastavnica matematike.

Raznolikost upotrebe digitalnih tehnologija u nastavi pokazali smo kroz časove sistematizacije gradiva engleskog jezika, matematike i fizike, ali i jednog drugačijeg časa odeljenskog starešine.

Na časovima fizike, učenici sedmog razreda su ponavljanje kretanja pod dejstvom sile Zemljine teže uradili kroz različite igre na quizlet-u, kahoot-u i na kraju popunili anketu o digitalnom učenju.

Dan smo proveli u “igri i veselju” što je članovima Z generacije učenika veoma prijalo!

[ngg src=”galleries” ids=”83″ display=”basic_slideshow”]

Edisonova božićna lutka

Tomas Edison, poznat kao jedan od najvećih pronalazača i konstruktora XIX veka, ali vrlo često nazivan kao i jedan od najvećih “kradljivaca” izuma i patenata jednim potezom u svojoj karijeri je možda želeo da pokaže da ima i srce.

Nakon patentiranja fonografa i njegove vrlo uspešne prodaje, Tomas Edison je došao na ideju da iskoristi fonograf za još jednu komercijalnu prodaju. Naime, poznati konstruktor je ovog puta imao na umu lutke koje su u sebi sadržale fonograf.

Ideja je bila da fonofraf reprodukuje božićne pesme koje će u zimu 1890. godine razveseliti mališane širom Amerike. Pesme kao što su Twinkle, twinkle little star, Hickory Dickory,There was a little girl,,Little Jack Horner, Now I lay me down to sleep, Jack and Jill snimio je lokalni hor mališana. 

Međutim, divna ideja se pretvorila u katastrofu. Prilikom transporta  voštani delovi fonografa  unutar lutaka su masovno bili oštećeni, te su lutke umesto božićnih pesama ispustale zvuke koji su plašili decu.  Velika zamisao se pretvorila u Edisonov najveći finansijski promašaj, jer je prodato samo 500 lutaka, koje su u međuvremenu dobile nazi u „đavolje“ lutke.

Zapisi kažu, da je ovaj poslovni neuspeh veoma pogodio Edisona, što nas možda može dovesti do pitanja da li je Edison ovim potezom pokušao da pokaže da ipak ima srce?

Nakon davne 1890. godine Edisonove lutke su „ponovo “progovorile 2015.godine kada su vlasnici jedne od lutaka Robin i Džoan Rolfs pokušali da je poprave. Na zadovoljstvo svih koju su upoznati sa ovom pričom, Edisonova lutka je popravljena i zaista je pevala božićne pesme 2015.godine.

Pored popravke lutke, 2015. godine je Nacionalna laboratorija “Lawrenece Berkeley” u saradnji sa Bibliotekom kongresa, razvila 3D optički sistem za skeniranje, što je omogućilo skeniranje delova lutke i reprodukciju zvuka. Nako ovoga osam snimaka je digitalizovano i mogu se čuti na stranici Nacionalnih parkova.

Da su lutke zaista zastrašujuće zvučale možete čuti na preuzetim snimcima

https://www.nps.gov/edis/learn/photosmultimedia/twinkle-twinkle-little-star-edison-talking-doll-cylinder-metal-prototype-design-tenhp-collection.htm