Mali Astronomi

Sekcija Mali Astronomi pokrenuta je školske 2018/19. godine i namenjena je učenicima od petog do osmog razreda.
Cilj sekcije je da kroz niz radionica učenici upoznaju svemir, istraže, razjesne i nauče neke nove pojmove vezane za Sunčev sistem.
Na ovoj stranici možete pratiti aktivnosti realizovane na sekciji-predavanja, kvizove, projekcije filmova,posete naučnim intitucijama i sajmovima nauke, izradu maketa Sunčevog sistema, astronauta, svemirskog broda…

• Mašite, proletela je Međunarodna svemirska stanica! February 8, 2020

  Proveravajući prognozu za subotu 08.02.2020. godine svi smo priželjkivali vedro nebo, možda nekoliko stepeni Celzijusa više, ali iskusne kolege astronomi kažu da se za astronomska posmatranja uvek treba dobro obući, neiskusni domaćini su danak platili još jednom prehladom…

  Zašto vedro nebo?

  Plan za večernji izlazak te subote  bio je romantične prirode-posmatrali smo zvezde.

  

  Naime, profesori sa katedre za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Novi Sad, prof. dr Sofija Forkapić i prof. dr Dušan Mrđa u goste su nam doveli članove ekipe VoBaNISTA. Akronim VoBaNISTA krije projekat prekogranične saradnje Srbije i Mađarske (PMF Novi Sad i Fondacija astronomske opservatorije iz Baje) u ciljem popularizacije astronomije pod nazivom „Noćno nebo Vojvodine i Bač-Kiškuna kao nova turistička atrakcija“.

  

  

  Na terenu naše škole bila su postavljena dva teleskopa i termalna kamera te su i učenici i slučajni prolaznici mogli da uživaju u noćnom nebu iznad Zmajeve škole.

  Posmatrali smo Veneru, Merkur, Orionovu maglinu i Mesec.

  

  Te večeri Mesec je bio skoro pun i pod nazivom Supermesec. Tragajući za pozadinom naziva naišla sam na podatak da je naziv više astrološke nego astronomske prirode. Da su tzv. supermesec slavili drevni indijanci, u čijim verovanjima je simbolizovao oslobađanje tereta i dolazak velikih promena.

  Šta je nama februarski supermesec doneo? RASPUST 🙂

  Šalu na stranu, mogućnost viđenja Meseca te večeri je oduševio našeg Docu koji je strpljivo stajao sa telefonom iznad teleskopa i vrebao priliku da napravi fotografiju istog.

  

  Meni, kao koordinatoru projekta “Train like astronaut” (ESA) dao je inspiraciju za jednu od prvih projektnih aktivnosti- sakupljanje koraka do Meseca (o ovoj aktivnosti možete više pročitati u narednom tekstu).

  Na kraju je aplikacije ISS Live Now javila da se Međunarodna svemirska stanica približava Srbiji, te smo u sledeće trenutku gledali kako “preleće” iznad naših glava I podigli ruke da još jednom pozdravimo ekipu astronauta na MSS.

  Ovo je bio savršen kraj večeri koja nas je prisetila na naš skorašnji razgovor sa sad već bivšim kapetanom MSS Lukom Parmitanom.

  Za kraj, hvala prof. Sofiji Forkapić, prof. Dušanu Mrđi i dekanu Milici Pavkov-Hrvijević što su na mapu VoBaNISTA uvrstili i našu školu I posetili bivšeg “đaka”.

  …I samo da znate, Doca je pitao kada ćemo opet gledati u nebo? 🙂

  

• Naša svemirska avantura December 3, 2019

  Instalirajte aplikaciju ISS Live Now…detektor je na svaka 92minuta pokazati da iznad naših glava preleće Međunarodna svemirska stanica, projekat koji već skoro dvadeset godina realizuje 15 država sveta.

  Na dalekih 400km iznad naših glava, u uslovima bez gravitacije, pri brzini od 27500km/h  trenutno živi grupa od šest izvarednih ljudi, koji će pored mnogobrojnih diloma, savladanih obuka, medalja i ordenja u istoriju ući jer su  dve žene oktobra 2019.godine izvele prvu „svemirsku šetnju“ (space walk), a jedan od četiri muškaraca, je postao prvi svemirski DJ puštajući muziku sa MSS direktno na festival na Ibici.

  

  Na Međunarodnoj svemirskoj stanici u uslovima mikrogravitacije vrše se eksperimenti iz biologije i biotehnologije, sakupljaju se slike planete  i prate se geografske promene planete i delića kosmosa koji nas okružuje, vrše se fizički eksperimenti u datim uslovima, testiraju

  novi materijali, tehnologije i sistemi, ali isto tako MSS ima i obrazovni program za mlade ljude koji žele da istražuju matematiku, prirodne nauke, inženjerstvo i astronomiju.

  Jedan od obrazovnih projekata na MSS je ARISS-Amaterski radio na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Ovaj program inspiriše i ohrabruje učenike i studente širom sveta, da istražuju prirodne nauke, tehnologiju, astronomiju. Kroz STEM učenje, učenici mogu znanja stečena u školskim klupama da primene i prošire znanjima koja stiču istražujući način funkcionisanja, rada i života na MSS, posmatrajući planetu i život van nje iz drugog ugla.

  Da bi se realizovao ARISS projekat mnogobrojne radio-amaterske organizacije pomažu školama koje učestvuju u projektu da se ostvari konekcija sa MSS prilikom preleta iznad dečijih glava.

  Jedna od škola zapadnog Balkana, koja je ove godine ušla u  NASA-in projekat je Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Sremske Mitrovice.

  

  Naš projekat „To the Moon and back“, traje godinu dana, u okviru kojih se najmlađi učenici upoznaju sa svemirom kroz  implementaciju ove teme u redovno gradivo-od radionica na predmetu svet oko nas, likovne kulture, do izučavanja velikih brojeva na primerima razdaljina i dimenzija planeta u okviru matematike. Stariji učenici se sa svemirom upoznaju kroz radionice sekcije Mali astronomi, zatim istražujući istorijska otkrića o svemiru, razvoju tehnike i tehnologije koja nam je omogućila današnja istraživanja, modelovanjem svemirskih letelica, postavkom instalacije Sunčevog sistema u školskom holu, radionicama sa radio-amaterima i dodajući A (art)  u

   STEAM sistem učenja pronalazeći i pevajući pesme sa tematikom svemira na engleskom jeziku.

  Zvezdani pik našeg projekta bi trebao da se realizuje krajem januara i početkom februara, kada će učenici naše škole ostvariti kontakt sa astronautima na MSS uz pomoć Kluba radio-amatera Novi Sad YU7BPQ. Tada će dvadeset učenika imati priliku da postavljaju pitanja direktno astrnautima na platformi.

  

  Projekatni tim ovog puta čine Tatjana Štefanac (koordinator, engleski jezik), Dragana Bogosavljević (portparol), Branislava Blajvaz (sekcija, FB stranica, blog), Vojislav Krstić(planetarijum), Vesna Stanković (engleski jezik), Mirjana Čolak(mentor) i saradnici u okviru škole.

  

  

• International Space Station Live Now! November 3, 2019

  Ideja o svemirskoj stanici nastala je 80tih godina prošlog veka u SAD u želji da se stvori baza u svemiru na kojoj će ljudi moći da borave i vrše istraživanja. Danas je to Zemljin najveći veštački satelit.

  Ideji rođenoj u SAD prvo su se priključile evropske zemlje, a nakon toga Kanada, Japan, Rusija da bi danas 15 država sveta učestvuje u realizaciji ovog projekta.

  Međunarodna svemirska stanica se kreće na visini od preko 400km, sa brzinom kretanja od preko 27500km/h. Stanici je potrebno 92minuta da jednom obiđe oko planete, što znači da na dnevnom nivou MSS oko 16 puta obiđe oko planete.

  

  U uslovima mikrogravitacije vrše se eksperimenti iz biologije i biotehnologije, sakupljaju se slike planete  i prate se geografske promene planete i delića kosmosa koji nas okružuje, vrše se fizički eksperimenti u datim uslovima, testiraju novi materijali, tehnologije i sistemi, ali isto tako MSS ima i obrazovni program za mlade ljude koji žele da istražuju matematiku, prirodne nauke, inženjerstvo i astronomiju.

  

  Realizujući obrazovni program Međunarodne svemirske stanice i pripremajući se za kontakt sa astronautima na stanici, učenici koji pohađaju astronomsku sekciju pretraživali su tekstove, slike i snimke na internetu, prezentujući jedni drugima informacije do kojih su došli.

  Međutim, potpunu sliku o izgledu Međunarodne svemirske stanice i životu i radu astronauta na njoj dobili su instalacijom aplikacije ISS Live Now!

  

  ISS Live Now! je još jedna od Play aplikacija koju vrlo lako možete instalirati na mobilnim telefonima i koristiti u edukaciji kako u učionici, tako i van nje.

  Alikacija vam omogućava da u svakom trenutku pratite putanju Međunarodne svemirske stanice oko planete, koristite HD i SD kameru i imate pogled na planetu.

  

  Snimci nastali u noćnim preletima će vas ostaviti bez daha!

  

  Pored pogleda van Međunarodne svemirske stanice, imate uvid i u dešavanja unutar stanice-postoje odloženi snimci aktivnost astronauta, ali i virtuelna tura kroz stanicu. Pokretanjem prsta po ekranu telefona vrlo lako možete da se krećete kroz tunele stanice od modula do modula i vidite laboratorije u kojima se vrše eksperimenti.

  U svakom momentu možete se upoznati sa ljudima koji „žive“  na stanici i pročitati njihove zapanjujuće biografije.

  

  Aplikacija ima mogućnost detekcije Međunarodne svemirske stanice kada se ona nalazi iznad naših glava i vidljiva je.  Pokazuje vam kako da se orjentišete u prostoru da biste je videli na nebu.

  

  …instalirajte aplikaciju i videćete kako će vas na svaka 92minuta oduševiti javljanjem da su astronauti iznad vaših glava…ili vam omogućiti da imate najlepši mogući pogled na planetu Zemlju…

  

  Na kraju XOXO za  večitog dečaka Stefana Simića koji je otkrićem aplikacije doprineo našem projektu 🙂 :*

• Hello dear, what is your name? October 30, 2019

  Da li ste se ikada zapitali ko je davao imena planetama, satelitima, kometama i svim poznatim svemirskim  objektima.

  Večiti romantici će navesti primer simpatičnog dečka koji je prilikom udvaranja verovatno našao svetleću tačku na nebu i nazvao ga baš po vama, ozbiljniji će reći Rimljani, da…ali…priča potiče iz tog vremena i ne završava se nikako.

  

  Naime, ove godine se navršava sto godina od osnivanja Međunarodne astronomske unije  te je u tu čast omogućeno da sto zemalja sveta učestvuje u „krštenju“ egzoplaneta i njihovih zvezda.

  Hajde da se vratimo na početak priče…

  Rimljani su dali imena planetama koje se na noćnom nebu vide golim okom:

  Jupiter-najveća planeta je dobila ime po njihovom vrhovnom bogu, Mars-crvena planeta ih je asocirala na krv, te je nazvana po bogu rata, Merkuru je potrbno samo 88 dana da obiđe oko Sunca pa je nazvan po bogu putovanja, Saturnu je opet potrebno 29 godina da obiđe oko Sunca pa je nazvan po bogu vremena, Venera-najlešsa i najsjajnija planeta je dobila naziv po boginji ljubavi.

  Preostale tri planete, tj. današnje dve su nazive dobile tek nakon otkrivanja telesopa. Nemci su „krstili“ Uran i Neptun držeći se rimske tradicije. Uran predstavlja latinizirano ime grčkog boga neba, dok je Neptun dobio naziv po bogu mora (obe planete su poznate po svojoj plavoj boji). Bivša planeta Pluton dobila je naziv po bogu podrzemlja od strane engleske devojčice u 19tom veku.

  Šta je sa ostalim nebeskim telima? Večina njihovih imena liče na šifre i kodove sefova u bankama, ali šta znače te šifre i kako se sastavljaju?

  Imena satelita se sastoje od početnog slova planete koju prate zatim se dodaje godina otkrića i redni broj satelita planete. Međutim, Uranovi sateliti nose nazive po Šekspirovim likovima: Kordelija, Ofelija, Belinda, Umbrijel, Miranda, Arijel…

  Asteroidi dobijaju privremene oznake od strane Centra za male planete. Oznake se sastoje od godine otkrića, slova koje označava deo meseca u kojem se otkriven satelit i slova koje predstavlja redosled otkrića, npr :

  1982 DB, 1982 je godina kada je satelit otkriven, D  je oznaka za drugu polovinu februara i B znači da je to drugi otkriveni satelit u toj polovini meseca.

  Nakon nekog vremena satelite smeju da „krste“ sami pronalazači.

  Imena kometa takođe predstavljaju šifre sastavljene od godine otkrića i rednog broja otkrića. Međutim na ovu šifru se dodaju slova koja predstavljaju i karakteristike komete:P –periodična, C dug period pojavljivanja, D-umrla kometa, X-sumnjiva kometa. Npr: 1995A1P, 1995 je godina otkrića, A1 je redni broj otkrića te godine, P je periodična kometa.

  Na kraju, nama trenutno najznačajniji način „krštenja“ je egzoplaneta. Da se setimo, egzoplaneta je planeta van solarnog sistema, koja kruži oko svoje zvezde.

  Šifra za egzoplanetu se sastoji od početnog slova naziva zvezde oko koje kruži i dodaje joj se malo slovo po abecednom redu koje predstavlja redni broj planete.

  Zašto nam ovo treba? Srbija je 2019.godine dobila mogućnost da dodeli ime  zvezdni WASP-60 i njenoj planeti. Preložene su sledeće kombinacije: Simarlg & Svarog, Julijus&Rpmeus, Maxima& Lumos i Vlasina & Morava.

  Kako možete glasati?

  Idite na www.menti.com i uz kod 119705 dajte svoj doprinos „krštenju“ zvezde i planete. Predložite to i romantičnom dečku kada izađete na dejt!

• Da li će nas crna rupa progutati? February 21, 2019

  Kada sam organizovala sekciju „Mali astronomi“, postavila sam teglu u koju učenici mogu da stave papirić na kojem će zapisati neku svoju misao, nedoumicu, temu koju žele da istražuju i pitanja koje ih muči, a da sve to bude u vezi sa kosmosom. Otvarajući teglu naišla sam na gomilu pitanja koja su se odnosila na temu crne rupe… Tada sam sebi postavila pitanje, „a kako sad crnu rupu objasniti učenicima šestog razreda?“ Učenicima koji su tek naučili da objasne kretanje, delovanje neke od sila i da pretvore neku jedinicu mere…

  Kao i uvek, tragajući po internetu naišla sam na velik broj materijala prilagođenih deci i njihovim mogućnostima, crtani filmovi i kreiranje jedne crne rupe bili su mi najprimereniji za njihove godine.

  Naravno, prvo smo igrali kahoot kviz, na kojem sam im postavila par pitanja u stilu „naučne fantastike“ da bih videla gde će me njihova mašta odvesti. Odgovori, priče i objašnjenja, kao i strahovi koje su izneli tom prilikom prevazili su moju spremnost i očekivanja…i da, crne rupe će nas zaista progutati, po njihovim maštanjima, možda i dok su u školi…

  

  Nakon kviza i maštarija, upoznali smo se sa nekoliko naučnih činjenica vezanih za crne rupe. Odgovorili na pitanja kako nastaju, šta to zaista „rade“ crne rupe, ko ih je otkrio…Mi smo sve ovo naučili kao „fun facts“ crnih rupa:

  1. Crna rupa je nebesko telo, toliko velike gustine da ni jedno telo ili radijacija ne može da se odupre njenoj gravitaciji
  2. Nastaju kao završna faza u evoluciji zvezda. Zvezde koje imaju masu dva ili više puta veću od Sunca, svoj život završavaju kao zgusnuta materija-crna rupa. Samo 2% zvezda kolapsiraju kao crne rupe.
  3. Smatra se da energija koju stvaraju  crne rupe će u budućnosti moći da se koristi za napajanje svemirskih brodova.
  4. Da bi vas „progutala“ crna rupa, morate da joj se dovoljno približite, tj. da budete na horizontu događaja. Svako telo koje pređe horizont događaja, biva uvučeno u  jamu i spiralnom putanjom se kreće u njoj.
  5. Sjajni obuč koji vidimo oko crne rupe zove se akrecioni disk, koji predstavlja gasoviti oblak materije koju je rupa privukla od okolnih zvezda. Temperatura akrecionog diska može da bude i  100 000 000°C.
  6. Ukoliko završite u crnoj rupi, ona vas neće „spoljoštiti“, već bi vas u jednom trenutku spržila, a u drugom trenutku biste padali u nju nepovređeni. Kako je to moguće?
  7. Zakoni fizike unutar crne rupe ne važe u obliku koji mi poznajemo. Crna rupa zakrivljuje sistem prostor-vreme, tako da bi let kroz crnu rupu izgledao poprilično uvrnuto.
  8. „Špageti efekat“ ili špagetifikacija  je upravo posledica različitog delovanja gravitacije na razdaljini, tako da bi na vaše noge delovala jača gravitaciona sila nego na telo i glavu. Zbog ovoga dolazi do izduživanja tela poput čuvenih italijanskih rezanaca.
  9. Šta bi se desilo da dođete do „dna“ crne rupe? Niko ne zna. Ovo objašnjenje još uvek nemamo.
  10. Jedna od teorija koje se ispituju jeste da crne rupe mogu da izrode nove univerzume, kada stignete do njenog centra

  

  Trenutak tišine koji je nastao nakon predavanja, prekinula sam idejom da napravimo jednu crnu rupu.

  Za ovaj recept su vam potrebni obuč, crna pamučna tkanina ili još bolje neka gumirana tkanina, teg i loptice koje ćete ubacivati u rupu da bi isprobali njeno delovanje. Ako se napravite kako treba, loptice bi spiralnom putanjom trebale da završe na „dnu“ vaše crne rupe. Posle više pokušaja, uspeli smo da uz pomoć tega napravimo prostor koji bi izgledao kao crna rupa i ubacimo kugle.

  

  Za kraj u našu crnu rupu smo ubacili i čokoladne bombone, ali one nišu završile na dnu rupe u nepoznatom prostoru, već na vrlo poznatom mestu svima nama- u stomacima.

  

  Da smo nešto naučili kroz igru-jesmo, zanimljivo je koliko činjenica su učenici upamtili kroz ovu radionicu.  Još zanimljivija činjenica, za mene, je otkriće da u savremenom vremenu, gde deca više ne veruju ni u Deda Mraza ni u Zubić vilu ili vešticu Jagu crna rupa može da posluži kao savršeno sredstvo za zastraživanje male dece koja vas ne slušaju 🙂

  Dakle, za ubuduće, neće ih odneti veštica Jaga već će ih progutati crna rupa 🙂

• Planetarijum December 22, 2018

  Družeći se sa Malim astronomima tokom prvog polugodišta, otkrili smo i upoznali jedan deo tajni Sunčevog sistema. Želeći da astronomiju što više približimo deci, pozvali smo predavače “Mobilnog planetarijuma” u goste i kroz ovu aktivnost završili naša istraživanja u prvom polugodištu.

  Mobilni planetarijum je savremeno pedagoško-nastavno sredstvo, koje na veoma efektivan način demonstrira izgled, kretanje i osnovne elemente nebeske sfere, slikovit prikaz 88 sazvežđa, orjentaciju u prostoru, tela Sunčevog sistema i objekte dubokog neba-magline, zvezdana jata i galaksije.

  Projekcijama  koje su  održane 21.12. prisustvovalo je više od 520 učenika od prvog do osmog razreda, i na ovaj način proširili svoja znanja iz astronomije, fizike, matematike, hemije i geografije…i na sjajan način proveli poslednji dan škole!

  [ngg src=”galleries” ids=”15″ display=”basic_thumbnail”]

• Mali astronomi učestvovali na Festivalu nauke November 25, 2018

  Manifestacija Festival nauke i još po nešto… organizovana je po prvi put u našoj školi, sa ciljem da privuče svu decu želju  novih znanja, istraživanja, takmičenja i igre.

  Učenici su mogli da igraju kvizove na engleskom jeziku, prave matematičke modele, rade eksperimente iz biologije, fizike i hemije, programiraju micro:bit računare, ali i da se igraju sa malim astronomima.

  Članovi sekcije Mali astronomi su sa gostima modelirali Sunčev sistem, pravili svemirske letelice i izračunavali težinu gostiju na svakoj planeti.

  [ngg src=”galleries” ids=”14″ display=”basic_slideshow”]

   

• Sunčev sistem November 17, 2018

  Prve radionice sekcije Mali Astronomi bile su posvećene upoznavanju sa Sunčevim sistemom.

  Pored predavanja  i kahoot kvizova koje smo igrali, jedna radionica bila je posvećena pravljenju makete sistema.

  Na slikama možete videti proces izrade , kao i konačan izgled maketa koje su učenici radili .  

  [ngg src=”galleries” ids=”10″ display=”basic_slideshow”]

• Mali astronomi na 13. Noći istraživača October 1, 2018

  Članovi sekcije “Mali astronomi” boravili su u Beogradu na 13. Evropskoj noći istraživača gde su imali prilike da se druže sa naučnicima i da učestvuju u brojnim eksperimentima i izazovima koje su priredili izlagači. Tema ovogodišnje noći istraživača bila je put kroz vreme. Za zaljubljenike prirode organizovan je program “Čovek i bilje kroz vreme”, dok su istoričari i muzikolozi mogli da se upoznaju sa srednjovekovnom muzikom i instrumentima.

  U galeriji možete videti kako su se učenici proveli na Noći istraživača.

  [ngg src=”galleries” ids=”13″ display=”basic_slideshow”]