Category: 2017/2018

Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Sremske Mitrovice, je tokom drugog polugodišta školske 2017/18. godine učestvovala u projektu British Council-a i Ministarstva prosvete, nauke i tehnologije „Škole za 21. vek“. Kao jedna od 10 institucija osnovnog obrazovanja koje su ušle u projekat, naša škola je dobila zadatak da realizuje školski projekat u kome će jasno biti vidljiva implementacija veština modernog doba-digitalna pismenost, rešavanje nerutinskih problema i kritičko razmišljanje, koje su potrebne učenicima u daljem obrazovanju.

Za temu projekta odabrana je planeta Zemlja i prikazane su aktivnosti u rešavanju ekoloških problema 21. veka, uz novine koje su unete u pristup realizaciji teme. U projektu su učestvovali učenici od drugog do osmog razreda.

Rezultat projekta je film „How do I see the Earth“, koji je montiran na osnovu segmenata snimljenih na 13 održanih oglednih časova. Teme koje su obrađivane na oglednim časovima su: reciklaža, voda-od izvora do slavine, obnovljivi izvori energije, radijacija…Šansu da predstave svoj projekat i podele iskustva stečena tokom njegove realizacije, naši nastavnici su dobili na sajmu „Nove tehnologije u obrazovanju“, održanom od 7. do 9. juna 2018. godine u Beogradu.

Učešće na sajmu propratila je Gradska M televizija.

Klikni da pogledaš video

Radeći na projektu, uz nadzor i sugestije mentora, tim škole fokusirao se na četiri ključna aspekta u implementaciji kritičkog mišljenja:  razmatranje perspektiva, ispitivanje dokaza, rešavanje nerutinskih problema i traženje dubljih struktura. Pritom, neophodno je bilo voditi računa o tome da kritičko razmišljanje treba predavati u kontekstu predmeta, da ono nije namenjeno samo naprednim učenicima, da iskustvo učenika otvara put ka kompleksnim konceptima, kao i da strategije za kritičko razmišljanje treba da budu eksplicitne i primenjene.

Ako se drži ovih smernica, svaki edukator može da potvrdi navode sa početka ovog teksta – u kritičkom razmišljanju može da učestvuje čak i trogodišnje dete, naravno, u skladu sa svojom kognitivnom, emocionalnom i socijalnom zrelošću, ali ga moramo podstaći na svestranost i radoznalost, ne smemo od njega tražiti ono do čega ni sami ne možemo da dođemo i moramo mu ukazati na to da za dati problem uvek postoji više različitih rešenja.

To će, kako ukazuje američki psiholog David Willingham, najbolje biti učinjeno ako se pri davanju povratnih informacija učenicima usmeri pažnja na manje aspekte zadatka i dodaju ciljevi, ako je ta povratna informacija kratka, razumljiva, ali ne previše jednostavna, i ako se vodi računa da povratne informacije ne budu previše detaljne i konkretne tako da učenik nema više o čemu da razmišlja.

Zaključci koji su proizašli iz angažovanja na projektu, ukazali su da i najmanja želja za uvođenjem inovacija, iskakanjem iz šablona i pružanjem različitih načina za istraživanje i obradu informacija, stvara učenike koji su motivisaniji da rade na časovima. Tako je i sa razvojem kritičkog mišljenja. Primećeno je da učenici lakše usvajaju oblasti predviđene planom i programom, spremniji su na timski rad i razmenu ideja. Time im se u velikoj meri olakšava stvaranje sopstvenih resursa i dalja primena u nekom drugom kontekstu, što i diktiraju potrebe savremenog društva.

Ceo film “How do I see the Earth” možete pogledati ovde.

Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ je tokom školske 2017/18. godine učestvovala u projektu British Council-a i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  „Škole za 21. vek“.  Deset škola koje su učestvovale u projektu imale su zadatak da osmisle projekte u kojima će implementirati kritičko mišljenje, digitalnu pismenost i nerutinske probleme u svoje učionice. Iako se na razvoju kritičkog mišljenja insistira već dugi niz godina, osmisliti čas gde učenici postaju kritički mislioci i dalje je velik zalogaj za mnoge predavače. Realizacija takvog časa ili čitave nastavne oblasti zahteva dobru pripremu nastavnika, detaljno planiranje svakog segmenta rada, i nastavnika sa puno entuzijazma. U okviru školskog projekta „How do I see the Earth“ realizovano je 13 oglednih časova, sa učenicima od drugog do osmog razreda.

Priča o radijaciji i korišćenju nuklearne energije, za učenike osnovne škole započinje na kraju osmog razreda u okviru teme „Elementi atomske i nuklearne fizike“, međutim malo nastavnih jedinica/časova je u nastavnom planu posvećeno ovoj tematici. Kada se započne priča o radijaciji, mnogo je veći broj pitanja na koje učenici traže odgovor, od broja minuta koje provedete sa njima u učionici…

11. marta se navršilo sedam godina od nuklearne katastrofe u Fukušimi. Tom prilikom učenici osmog razreda su zajedno sa nastavnikom odgledali dokumentarni film Fukushima Nuclear Disaster (National Geography).

Ideja kojom sam se vodila u realizaciji teme o nuklearnoj energiji bila je da „pustim“ učenike da je sami istraže, pronađu odgovore na neka pitanja, ali i da dođu sa nekim novim pitanjima i sami formiraju svoj stav o lošim stranama i benefitu korišćenja nuklearne energije.

Učenike sam podelila u četiri grupe, svaka grupa je imala tačno definisanu oblast istraživanja, pri čemu sam im podelila elektronski materijal za istraživanje, tekstovima prilagođenim njihovom uzrastu, linkovima sa različitim tekstovima i video primerima, ali i pitanjima na koje su morali da pronađu odgovor u svom istraživanju. Kao jedan vid slobode, ostavila sam im mogućnost da i sami pretražuju internet ali da vode računa o relevantnim sajtovima i izvorima informacija.

Prva grupa učenika je imala zadatak da istraži nuklearne elektrane. U okviru ovog istraživanja, učenici su se upoznali sa načinom funkcionisanja same elektrane, istorijatom korišćenja nuklearne energije, statističkim podacima o broju nuklearnih elektrana u svetu i korišćenju nuklearne energije, kao jednog od značajnijih energetskih izvora (statistički podaci iz 2016. I 2017. godine).

Druga grupa učenika je za zadatak imala da nas upozna sa nuklearnom elektranom Fukušima, da detaljno istraži događaj nuklearne katastrofe u Fukušimi, da nas sprovede kroz najznačajnija dešavanja tokom katastrofe, da nas upozna sa nivoom radijacije tokom katastrofe, nakon katastrofe i posledicama koje je katastrofa ostavila po životnu sredinu.

Treća grupa učenika je imala zadatak da se upozna sa pojmom jonizujuće radijacije (pojmovima prirodnog i veštačkog zračenja, α, β, γ-raspadom) i posledicama velike izloženosti radijaciji.

Četvrta grupa je imala zadatak da pokaže benefit korišćenja radijacije u  medicini, tokom dijagnostike i terapije bolesti, i da nam pokaže značaj i moguće načine zaštite od radijacije.

Tokom svog istraživanja učenici su dolazili na konsultacije i povremeno su prezentovali informacije do kojih su dolazili tokom istraživanja.

Nakon više od mesec dana rada na istraživanju sve četiri grupe su se sastale i u okviru dvočasa posvećenog temi „Radijacija“ prezentovali svoja istraživanja, diskutovali o ovoj temi i izveli zaključak o radijaciji i nuklearnoj energiji.

Tokom diskusije  istakli su činjenicu  da je radijacija sastavni deo savremenog života, da moramo što bolje da se upoznamo sa njenim delovanjem, mogućim katastrofama, posledicama njenog delovanja, da bi ne bi došlo do širenja panike tokom mogućih katastrofa, da bi znali da se ponašamo u takvim situacijama i da bi podigli svet ljudi o uticaju radijacije na živi svet.

Prezentaciju koju su učenici napravili na kraju istraživanja i snimak dvočasa posvećenog ovoj temi možete videti u prilogu.

Klikni da pogledaš video

[ngg_images source=”galleries” container_ids=”1″ display_type=”photocrati-nextgen_basic_slideshow” gallery_width=”600″ gallery_height=”400″ cycle_effect=”fade” cycle_interval=”10″ show_thumbnail_link=”1″ thumbnail_link_text=”[Show thumbnails]” order_by=”sortorder” order_direction=”ASC” returns=”included” maximum_entity_count=”500″]

Poslednja poslednji vikend  aprila školske 2017/18. godine bio je rezervisan  za  40. Državno takmičenje iz fizike.

Na 40. Državnom takmičenju učestvovalo je preko 500 takmičara, učenika šestih, sedmih i osmih razreda, kao i specijalnih odeljenja gimnazija.

 

Takmičenje, koje se tradicionalno svake godine seli iz grada u grad, ove godine je organizovano u Paraćinu, domaćin je bila  Osnovna  škola „Momčilo Popović Ozren“ . Dramska sekcija škole, pripremila je predstavu o fizičarima kojom su poželeli dobrodošlicu svim takmičarima.

Kao i svake godine takmičari su zadatke rešavali puna tri časa. Kao novina, ove godine je ponuđen dodatni zadatak za osmake, koji im je omogućavao dodatne poene pri prolazu za Srpsku fizičku olimpijadu.

Dok su učenici rešavali zadatke, nastavnici su prisustvovali 11. Sednici Saveta odeljenja za Osnovno obrazovanje na kojoj je diskutovano o aktuelnostima u osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

Mitrovčanka, Milana Petković, učenica OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ osvojila je treću nagradu u kategoriji osmih razreda-opšta odeljenja.

Dodela diploma održana je u Gradskom pozorištu u Paraćinu 29.4.2018.godine. Osmesi na licima nagrađenih učenika još jednom su pokazali da se veliki radi trud uvek isplati.

Neraskidiva veza matematike i fizike je predmet proučavanja mnogih filozofa, matematičara i fizičara još od antičkog vremena. Generalno gledano, matematika je već opisana kao „ osnovni alat“ koji koristi fizika, dok je fizika okarakterisana  kao „poligon na kojem se primenjuju i produbljuju pojmovi koji su uvedeni u matematici “.

“The miracle of the appropriateness of the language of mathematics for the formulation of the laws of physics is a wonderful gift which we neither understand nor deserve.” – Eugene Wigner, physicist

Iako se na međupredmetnoj korelaciji  insistira već godinama, osmisliti čas na kojem učenici aktivno koriste fiziku, matematiku kroz kritičko mišljenje  i pri tome im na času nije dosadno, može biti težak zadatak za predavača.

Kako oživeti korelaciju matematike i fizike?

Direktna i obrnuta proporcionalnost fizičkih veličina je tema, koja je već treću godinu za redom, polazna tačka za čas korelacije matematike i fizike u sedmom razredu  Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Sremskoj Mitrovici.

Svake godine sebi postavljamo pitanje šta novo možemo uvesti, a da bude zabavno, da im pokaže moć fizike i matematike na  konkretnim primerima iz stvarnog života? Polazna osnova ovog časa bila je igra. Učenici su kroz kviz ponovili matematičke osnove direktne i obrnute proporcionalnosti  (funkcije koje opisuju direktnu i obrnutu proporcionalnost i značaj koeficijenta proporcionalnosti) i primenili ih na, do sada već naučene, primere iz fizike (zavisnost pređenog puta tela od vremena kretanja, zavisnost ubrzanja od mase tela…).

U drugom delu časa, učenici u grupama rešavali zadatke iz fizike, tako što su svesno upotrebljavali matematiku kao alat, odredili vrstu proporcionalnosti koja opisuje njihov zadatak, pronašli koeficijent proporcionalnosti, nacrtali grafik koji konkretno prikazuje primer njihove proporcionalnosti. Nakon završenog rada, svaka grupa je svoj zadatak poslala nastavniku putem Viber grupe, na proveru, a zatim prezentovala pred celim razredom svoje zaključke. Cilj ovog dela časa bio je prikaz direktne i obrnute proporcionalnosti kroz što veći broj primera, tj. sagledavanje iste teme iz različitih perspektiva.

Klikni da pogledaš video Digitalni čas

Poslednja aktivnost na času, bila je kodiranje micro:bit računara. Svi učenici su dobili micro:bit računare i zadatke da kodiraju brojač koraka i detektor svetlosti. Učenici koji su kodirali brojač koraka, svoj micro:bit su testirali tako što su isto rastojanje prelazili manjom i većom brzinom, a brojač je registrovao manji ili veći broj koraka. Grupe koje su imale za zadatak da kodiraju detektor svetlosti, testiranje su izvele pomoću lampe na mobilnom telefonu. Kada je izvor svetlosti-lampa bila bliža micro:bit računaru, na panelu micro:bit-a se palio veći broj dioda, u nedostatku svetlosti situacija je bila obrnuta.

Pripremajući jedan ovakav čas vodili smo se činjenicom da aktivna nastava, nastava u koju je uključeno kritičko mišljenje i ICT, nije nastava samo za napredne učenike, već treba kreirati različite aktivnosti u kojima će se pronaći  svi učenici .

Oduševljenost učenika primenom direktne i obrnute proporcionalnosti na kodiranje micro:bit računara nije se mogla sakriti. Vodeći se time, evaluaciju časa smo uradili tako što smo učenicima zadali da koridaju svoje raspoloženje tj. da kodiraju „smajlic“ ili „tužić“.

Povratna informacija je bila pun pogodak 🙂

Čas je realizovan sa koleginicom Milicom Kobaš.

Milica Kobaš diplomirala je matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno predaje matematiku u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Mitrovici, gde radi u odeljenjima od petog do osmog razreda. Kroz rad sa talentovanom decom osvojila je mnoge republičke i međunarodne nagrade, zbog čega je više puta nagrađivana Svetosavskom poveljom. Učestvovala je u projektu „Škole za 21. vek”, u organizaciji Britanskog saveta i Ministarstva prosvete. Koordinator je u Timu za internet prezentaciju i promociju škole.

Slike preuzete sa: www.momjunction.com, www.microbit.org

Citat preuzet sa: www.azquotes.com

 U sklopu realizacije projekta „Višejezičnost kao uslov evropskih integracija (Multilingualisam as a Condition For EU Integration)“, delegacija Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Sremske Mitrovice, provela je prvu nedelju marta u Internacionalnoj školi  Danila Kumar u Ljubljani.

Reč je o jednom u nizu projekata platforme „Erasmus +“ koji se prvi put realizuju u našoj zemlji, a tiču se mobilnosti zaposlenih u osnovnim školama. Koordinator projekta Tatjana Štefanac je formirala dva petočlana tima, sastavljanih od direktora škole, pedagoga I pet nastavnika koji učestvuju u realizaciji dvojezične nastave. Prvi deo realizacije projekta bila je obuka za izvođenje dvojezične nastave uz upotrebu CLIL metode u IDEC centru u Atini, dok je drugi deo tima išao na job shadowing u Internacionalnu školu u Ljubljani.

Petočlani tim, sastavljen od direktora škole, pedagoga, profesora razredne nastave, geografije I fizike koji učestvuju u realizaciji dvojezične nastave imali su za cilj da se upoznaju  sa svim segmentima rada i života jedne Internacionalne škole.

Nastavnik fizike, Branislava Blajvaz prisustvovala je nastavni matematike i fizike u odeljenjima od šestog do osmog razreda, i aktivno učestvovala u kreiranju i realizaciji nastave u tim odeljenjima. Tokom posete nastavnicima su prenešena mnogobrojna drugačija iskustva, znanja, veštine i metode koje nastavnici u Internacionalnoj školi koriste u praksi. Nova znanja naši nastavnici će primeniti u praksi po povratku u zemlju i realizovati niz oglednih časova.

 

Pored onovnog zadatka- job shadowing-a, zadatak svakog Erasmus + projekta je i upoznavanje sa kulturom države u kojoj se realizuje projekat. Naši nastavnici su su upoznali sa istorijom, kulturom I turistički destinacijama Slovenije.

Usavršavanje u jednoj od zemalja Evropske unije je vid dobrog  puta da se evropske vrednosti, kroz obrazovanje, prenesu na školu, ali i šire, na lokalnu zajednicu. Najviše koristi  će, svakako, imati naši đaci, jer će i za njih ovo biti korak napred ka otkrivanju mogućnosti za dalje školovanje.

 

Više o projektu možete pročitati na projektnom blogu.

 

Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ 24.novembra 2018. godine obeležila je 63 godine rada.

Ovogodišnja proslava, protekla je u znaku jubileja, 125 godina od rođenja našeg nobelovca Ive Andrića, pod motom „mostovi spajaju ljude“. Ovom prilikom u holu škole održana je izložba literarnih i likovnih radova, kao i maketa „Mostovi“ koje su učenici izrađivali na školskim sekcijama.

Na “Malom sajmu nauke” učenici koji pohađaju sekcije prirodne grupe predmeta su izvodili eksperimente iz biologije, fizike i hemije, poput Drugog Njutnovog zakona, optičkih zavrzlama, rešavanja dileme da li teže telo brže pada, izdvajanja zelenog pigmenta iz biljke, proučavali su sastav pljuvačke pomoću mikroskopa, pravili “ljigavca”… i na taj način približili nauku stvarnom svetu. Delić atmosfere sa našeg sajma možete videti na slikama u galeriji.

[ngg_images source=”galleries” container_ids=”3″ display_type=”photocrati-nextgen_basic_imagebrowser” ajax_pagination=”1″ order_by=”sortorder” order_direction=”ASC” returns=”included” maximum_entity_count=”500″]

Metodičari često kažu da je nastava formalizovana i nedovoljno očigledna da bi obezbedila trajnost znanja i povezivanje teorije sa realnim životom. To je ono što savremenu nastavu odvaja od tradicionalne. Savremena nastava je posvećena svakom učeniku u skladu sa njegovim mogućnostima, a ne prosečnom učeniku. U okviru savremene škole nastavnik nije osoba koja drži časove, već ličnost koja organizuje i podstiče različite procese i stilove učenja, osoba koja drži leđa učenicima pri usponima i padovima i svesno učestvuje u formiranju njihove ličnosti. Najbitnije je da učionicu i čas fizike od bauka pretvorite u igru, naravno ta igra mora imati pravila koja se poštuju. Ako to ostvarite, onda ste uspeli!

Realizovala sam razne tipove časova, ali najveći efekat imaju časovi u kojima koristim nastavna sredstva bliska učenicima-interaktivnu tablu, prezentaciju i video- klipove… Današnja deca imaju razvijenu vizuelnu memoriju i bitno je da vide eksperiment ili animaciju, čak i karikature ostavljaju dobar efekat. Što je upečatljiviji primer, slika ili priča duže se pamti.

Savremena nastava ostavlja velik prostor da sam učenik bude istraživač i nije strašno pogrešiti. I veliki umovi su eksperimente vršili danima dok nisu odgonetnuli suštinu. To treba i deci dozvoliti, dati im osnovu i dobre smernice i očekivati neverovatne stvari. Ono što je bitno, jeste da povežu nauku i realnost, primenu u stvarnom životu. Često se srećem sa pitanjem, „Šta će mi to u životu?“Da, tačno je da smo razvojem stigli do visokih tehnologija, ali one počivaju na vrlo jednostavnim osnovama i nastaće problem ako svet zaboravi na to, jer jednostavnost je osnova svega.

Dostupnost informacija u našem svetu je velika, ukoliko je radoznalost probuđena desiće vam se situacija da vas učenik četvrtog razreda pita da mu objasnite teoriju relativnosti. Meni se to desilo, i zastala sam, iznenađena da tako malo storenje uopšte zna za ovu teoriju. Setila sam se da postavim tri učenika na različite pozicije, a da oni pri tom posmatraju isti događaj-kretanje kuglice po stolu.Svako od njih je imao drugačije zapažanje i došli smo do čuvene rečenice, sve je relativno. Možda i mi nastavnici treba tako da se postavimo, relativno, prema svakom učeniku i da beležimo svoja zapažanja o njegovom razvoju, trudeći se da dobijemo bar približno iste konačne rezultate.

Nastava fizike prati najnovija kretanja i primenu novih sredstava u nastavi, nove metode podrazumevaju interaktivnu nastavu, veliku angažovanost učenika , a samim tim se smanjuje mogućnost da časovi budu dosadni.

Deca vole ovakav način rada, što potkrepljuju i rezultati koje smo postigli prethodnih godina počevši od školskog takmičenja pa sve do srpske fizičke olimpijade. Priprema za takmičenja je specifičan proces, u koji ulažete puno energije, znanja i vremena, ne samo mi nastavnici, već i učenici. Naravno, nailazite na prepreke pri učenju, pri samom takmičenju, ali je to nebitno kada na kraju vidite njihovo zadovoljstvo i sreću. To su trenuci koji se pamte.

Ovakav način izvođenja nastave se pokazao kao vrlo pozitivan te planiram da ga i dalje usavršavam i primenjujem, a ovo je mesto na kojem bih podelila svoja iskustva sa vama…

Naslovna fotografija preuzeta od:
JESHOOTS.COM