Reci mi…zaboraviću, pokaži mi, možda ću zapamtiti…Uključi me i razumeću…
Konfučije
Osmaci Zmajeve škole su tokom proleća realizovali projekat „Nuklaerna fizika u očima osmaka“ u okviru kojeg su istraživali osnove nuklearne fizike i merili koncentracije radona u svojim domovima pomoću radonskih kanistara.
Međutim, nisu samo oni imali ulogu učenika i istraživača, ovu ulogu sam u jednom momentu imala i ja, zahvaljuljući prof. Sofiji Forkapić, naučnom saradniku katedre za nuklearnu fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Želeći da mi pokaže aktivnu metodu merenja radona, profesorka mi je omogućila da vidim kako izgleda dan pravog naučnika.
Radon je prirodni gas. Radioaktivan je i prisutan uvek i svuda u vazduhu koji udišemo. Formira se u tlu i posledica je radioaktivnog raspada uranijuma, koji se u malim koncentracijama nalazi u stenama i zemljištu. Radon ne možemo osetiti čulima, jer je bez boje, mirisa i ukusa. Njegovo prisustvo možemo lako ustanoviti i izmeriti instrumentima.
Koncentracija radona u vazduhu na otvorenom prostoru je svuda toliko niska da je bezopasna po naše zdravlje. Međutim, u unutrašnjosti kuće, zavisno od njene konstrukcije, materijala od kojeg je napravljena, ali i naših navika, nivo radona u vazduhu može biti znatno povećan iznad prirodnog. Glavni izvor radona u kući je prirodni gas koji iz tla, kroz pukotine u podu i šupljine oko cijevi ili kablova, ulazi u kuću i tu se, zarobljen zidovima i zatvorenim prozorima, nagomilava. Povećana koncentracija radona u vazduhu može se očekivati naročito u onim boravišnim i radnim prostorijama koje se nalaze u suterenu i prizemlju, dok se ona brzo smanjuje od prizemlja prema višim spratovima zgrade.
Cilj našeg izlaska na teren je prikupljanje podataka za formiranje radonske mape Srbije. Na radonskoj mapi su prikazane srednje godišnje koncentracije radona u boravišnim prostorijama širom države. Ona pokazuje da li u državi postoje područja na kojima se može očekivati povećana koncentracija radona u stanovima i koja su to područja.
Koncentracija radona u stambenim prostorijama se određuje putem pasivne i aktivne metode. Pasivnu metodu su koristili „mali učenici“ postavljajući radonske kanistre u svoje domove na 48h.
Aktvinu metodu merenja koncentracije radona u stambenom prostoru i zemljištu profesorka je namenila meni, vodeći me na teren i mereći koncentracije radona na teritoriji Sremske Mitrovice.
Merenja koncentracije radona u vazduhu i zemljištu vrši se alfa spektrometrom RAD 7 koji ima posebne dodatke za merenje koncentracije radona u vazduhu i zemljištu. Detektor konvertuje alfa zračenje direktno u elektricni signal i ima sposobnost da elektronski odredi energiju svake alfa čestice, što omogućava da se odredi koji se izotop proizvede radijacijom, tako da se trenutno može razlikovati stari od novog radona, radon od torona i signal od šuma.
Nakon postavljanja detektora na poziciju gde se vrši merenje, vrši se i dozimetrija prostora, na tlu, na metar od tla ili na zidu, ukoliko se merenje vrši u zatvorenom prostoru. Detektor se programira da meri dva do tri ciklusa od po pola sata u zavorenom prostoru i 45minuta u zemljištu.
Mereći koncentracije na nekoliko lokacija u gradu vreme je proletelo, profesorka mi pokazala kako izgleda izaći na teren, sa svom opremom, vući opremu, montirati je i demontirati, na temperaturi od 38 stepeni i biti naučnik pun entuzijazma u svim vremenskim uslovima i zonama i svim nepredviđenim situacijama…ali tog dana me je ulazeći u kuće širom Mitrovice naučila me je i nečemu važnijem od merenja- kako sa osmehom ući u svaki dom i ispoštovati domaćina koji nas je ugostio… i koliko smo srećni jer su naši najbliži zdravi i sa osmehom na licu tu uz nas.
