Stara narodna izreka kaže da je pas čovekov najbolji prijatelj. Da li se slažete sa tim? Ili možda sve o vašem privatnom i poslovnom životu, zdravim i nezdravim navikama ipak zna mobilni telefon?
Statistički podaci pokazuju da na svetu postoji više od 8,9 milijardi mobilnih telefona, dok svetsku populaciju čini 7,6 milijardi ljudi. Takođe, u Velikoj Britaniji na godišnjem nivou više od 100 hiljada mobilnih telefona upadne u WC šolju. Da se onda vratimo na prvo pitanje, ko je čovekov najbolji prijatelj I šta mi znamo o njegovom uticaju na kvalitet našeg života?
Prve korake u razvoju telefonije načinio je Aleksandar Bel patentiravši telefon 1876.godine, tokom XX veka se samo nižu uspostave mobilnih veza između kopna I svetionika u okeanima, koristi se mobilna veza sa povezivanje voza sa železničkom centralom, na scenu stupa Voki Toki I Motorola, a sam mobilni telefon dobija bolje karakteristike I biva dostupan svima na tržištu.
Mobilna telefonija koristi radio-talase za prenos informacija od jednog do drugog korisnika. Radio-talasi predstavljaju elektromagnetno zračenje emitovano od strane antena. Kada kažemo zračenje, moramo napomenuti da radio-talasi ne pripadaju jonizujućem zračenju, tj. ne mogu izazvati jonizaciju atoma te dovesti do oštećenja biološkog tkiva ili DNK. Radio-talasi pripadaju elektromagnetnim talasima frekvencije reda veličine od kHz do GHz (109 Hz). Pored emitovanja od strane mobilnih uređaja radio-talase emituju svi digitalni uređaji, mogu se koristiti za uspostavljanje veza između vatrogasnih patrola, policije, radio-amatera, funkcionisanje radara I industrijsko zagrevanje, ali se koriste I u medicini za magnetno rezonantnu dijagnostiku I dijametriju.
U svetu u kojem digitalne tehnologije imaju značajan uticaj na kvalitet života možemo reći da ne postoji “delić” naseljenog prostora koji nije pokriven elektromagnetnim poljem čiji se intenzitet svaki dan povećava. Ali, u kojoj meri digitalni uređaji olakšavaju naš život, a koliki je uticaj elektromagnetnog polja na naše zdravlje?
Još od osamdesetih godina XX veka istražuje se efekat radio-talasa na biološki organizam. Ono što sa sigurnošću možemo reći jeste, da radio-talasi izazivaju termalni efekat kod tkiva, tj. dovode do zagrevanja tkiva. Opasnost po biološko tkivo nastaje pri dužem vremenu izlaganja visokofrekventnim radio-talasima te pojava prevelike količine toplote koja može dovesti do oštećenja tkiva. Ekspozicija šire populacije u javnosti je ispod nivoa potrebnog za zagrevanje tkiva I pojave oštećenja tkiva. Na frekvencijama radio-talasa koje koriste mobilni telefoni većina energije se apsorbuje u koži I površinskim tkivima.
Brojne studije su pokušale da dokažu delovanje radio-talasa na aktivnost mozga, kongitivne funkcije, san, otkucaje srca, krvni pritisak, ali do danas nije dokazano štetno delovanje radio-talasa pri izlaganju ispod nivoa koji dovodi do zagrevanja tkiva. Na osnovu ovoga zvanične studije ne potvrđuju uzročno-posledičnu vezu između izlaganja elektromagnetnom polju I simptoma “elektromagnetne preosetljivosti”.
Pokušali smo da dovedemo u vezu izloženost radio-talasima I povećanu pojavu kancera kod populacije, međutim rezultati nisu bili u potpunosti uverljivi. Ono što sa sigurnošću može da se kaže jeste da povećanje elektromagnetnog polja jeste jedan od mnogobrojnih faktora za pojavu kancera, ali nije I ključni. Epidemiološke studije su pokazale da u područjima gde postoji izloženost radio-talasima niske frekvencije je broj dece koja su obolela od leukemije veći nego u kontrolnoj grupi.
Međutim, dok još uvek tragamo za direktnom vezom između elektromagnetnog polja emitovanog od strane digitalnih uređaja I čovekovog organizma, vezu između mobilnolnog telefona, kao najzastupljenijeg gedžeta I čovekove psihe već imamo. Naime zavisnost od mobilnih telefona se manifestuje putem dve fobije-nomofobije I telenofobije. Nomofobija predstavlja strah od gubitka mobilnog telefona, dok telenofobija predstavlja strah od javljanja na telefon. Iako još zvanično nije ušla u svetski Dijagnostički I statistički priručnik mentalnih bolesti, nomofobija se smatra poremećajem XXI veka.
Simptomi nomofobije se svode na klasične simptome napada panike, kada korisnik primeti da nije u blizini svog mobilnog telefona.
Terapija I odvikavanje od mobilnog telefona se sastoji od programa koji se realizuje od 45 do 90 dana. U okviru programa prve tri nedelje se provode bez pristupa mobilnog telefonu, u cilju socijalizacije I vraćanja zdravim životnim navikama. Nakon perioda provedenog bez mobilnog telefona, uvodi se ograničeno korišćenje telefona, uz isključivanje obaveštenja sa društvenih mreža. Na kraju ste slobodni da koristite mobilni telefon koliko želite, ali ste u potpunosti okrenuti realnom svetu te za virtuelni ne marite.
Istraživanja u Velikoj Britaniji su pokazala da 76% populacije mladih ljudi uzrasta od 18 do 24 godine, već patio d ovog poremećaja. Takođe, poremećaju su podložniji mlađi ljudi od starijih, I više oboljevaju žene.
U cilju sprečavanja širenja ovog oblika zavisnosti vlade Velike Britanije, Kanade I Francuske su dale preporuku o zabrani korišćenja mobilnih telefona za decu do 12 godina.
Na kraju, kada smo istražili I izložili velik broj činjenica, postavljaju se dva pitanja:
Koliko nas već ima simptome nomofobije?
Realizujući projekat “Are we mobile phone addicts?” u nekoliko osnovnih I srednjih škola došli smo do informacija da većina učenika, ali I nastavnika koji su ih podržali u projektu nimaju isti odgovor:
Da, ja sam zavisan od mobilnog telefona.
Na osnovu ovoga, I svih informacija iznetih u prethodnom tekstu mi Vam postavljamo pitanje
ZAŠTO ONDA DECI KOJA NISU PROGOVORILA DAJETE MOBILNE TELEFONE U RUKE?!
