Category: 2019/2020

Proveravajući prognozu za subotu 08.02.2020. godine svi smo priželjkivali vedro nebo, možda nekoliko stepeni Celzijusa više, ali iskusne kolege astronomi kažu da se za astronomska posmatranja uvek treba dobro obući, neiskusni domaćini su danak platili još jednom prehladom…

Zašto vedro nebo?

Plan za večernji izlazak te subote  bio je romantične prirode-posmatrali smo zvezde.

Naime, profesori sa katedre za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Novi Sad, prof. dr Sofija Forkapić i prof. dr Dušan Mrđa u goste su nam doveli članove ekipe VoBaNISTA. Akronim VoBaNISTA krije projekat prekogranične saradnje Srbije i Mađarske (PMF Novi Sad i Fondacija astronomske opservatorije iz Baje) u ciljem popularizacije astronomije pod nazivom „Noćno nebo Vojvodine i Bač-Kiškuna kao nova turistička atrakcija“.

Na terenu naše škole bila su postavljena dva teleskopa i termalna kamera te su i učenici i slučajni prolaznici mogli da uživaju u noćnom nebu iznad Zmajeve škole.

Posmatrali smo Veneru, Merkur, Orionovu maglinu i Mesec.

Te večeri Mesec je bio skoro pun i pod nazivom Supermesec. Tragajući za pozadinom naziva naišla sam na podatak da je naziv više astrološke nego astronomske prirode. Da su tzv. supermesec slavili drevni indijanci, u čijim verovanjima je simbolizovao oslobađanje tereta i dolazak velikih promena.

Šta je nama februarski supermesec doneo? RASPUST 🙂

Šalu na stranu, mogućnost viđenja Meseca te večeri je oduševio našeg Docu koji je strpljivo stajao sa telefonom iznad teleskopa i vrebao priliku da napravi fotografiju istog.

Meni, kao koordinatoru projekta “Train like astronaut” (ESA) dao je inspiraciju za jednu od prvih projektnih aktivnosti- sakupljanje koraka do Meseca (o ovoj aktivnosti možete više pročitati u narednom tekstu).

Na kraju je aplikacije ISS Live Now javila da se Međunarodna svemirska stanica približava Srbiji, te smo u sledeće trenutku gledali kako “preleće” iznad naših glava I podigli ruke da još jednom pozdravimo ekipu astronauta na MSS.

Ovo je bio savršen kraj večeri koja nas je prisetila na naš skorašnji razgovor sa sad već bivšim kapetanom MSS Lukom Parmitanom.

Za kraj, hvala prof. Sofiji Forkapić, prof. Dušanu Mrđi i dekanu Milici Pavkov-Hrvijević što su na mapu VoBaNISTA uvrstili i našu školu I posetili bivšeg “đaka”.

…I samo da znate, Doca je pitao kada ćemo opet gledati u nebo? 🙂

Instalirajte aplikaciju ISS Live Now…detektor je na svaka 92minuta pokazati da iznad naših glava preleće Međunarodna svemirska stanica, projekat koji već skoro dvadeset godina realizuje 15 država sveta.

Na dalekih 400km iznad naših glava, u uslovima bez gravitacije, pri brzini od 27500km/h  trenutno živi grupa od šest izvarednih ljudi, koji će pored mnogobrojnih diloma, savladanih obuka, medalja i ordenja u istoriju ući jer su  dve žene oktobra 2019.godine izvele prvu „svemirsku šetnju“ (space walk), a jedan od četiri muškaraca, je postao prvi svemirski DJ puštajući muziku sa MSS direktno na festival na Ibici.

Na Međunarodnoj svemirskoj stanici u uslovima mikrogravitacije vrše se eksperimenti iz biologije i biotehnologije, sakupljaju se slike planete  i prate se geografske promene planete i delića kosmosa koji nas okružuje, vrše se fizički eksperimenti u datim uslovima, testiraju

novi materijali, tehnologije i sistemi, ali isto tako MSS ima i obrazovni program za mlade ljude koji žele da istražuju matematiku, prirodne nauke, inženjerstvo i astronomiju.

Jedan od obrazovnih projekata na MSS je ARISS-Amaterski radio na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Ovaj program inspiriše i ohrabruje učenike i studente širom sveta, da istražuju prirodne nauke, tehnologiju, astronomiju. Kroz STEM učenje, učenici mogu znanja stečena u školskim klupama da primene i prošire znanjima koja stiču istražujući način funkcionisanja, rada i života na MSS, posmatrajući planetu i život van nje iz drugog ugla.

Da bi se realizovao ARISS projekat mnogobrojne radio-amaterske organizacije pomažu školama koje učestvuju u projektu da se ostvari konekcija sa MSS prilikom preleta iznad dečijih glava.

Jedna od škola zapadnog Balkana, koja je ove godine ušla u  NASA-in projekat je Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Sremske Mitrovice.

Naš projekat „To the Moon and back“, traje godinu dana, u okviru kojih se najmlađi učenici upoznaju sa svemirom kroz  implementaciju ove teme u redovno gradivo-od radionica na predmetu svet oko nas, likovne kulture, do izučavanja velikih brojeva na primerima razdaljina i dimenzija planeta u okviru matematike. Stariji učenici se sa svemirom upoznaju kroz radionice sekcije Mali astronomi, zatim istražujući istorijska otkrića o svemiru, razvoju tehnike i tehnologije koja nam je omogućila današnja istraživanja, modelovanjem svemirskih letelica, postavkom instalacije Sunčevog sistema u školskom holu, radionicama sa radio-amaterima i dodajući A (art)  u

 STEAM sistem učenja pronalazeći i pevajući pesme sa tematikom svemira na engleskom jeziku.

Zvezdani pik našeg projekta bi trebao da se realizuje krajem januara i početkom februara, kada će učenici naše škole ostvariti kontakt sa astronautima na MSS uz pomoć Kluba radio-amatera Novi Sad YU7BPQ. Tada će dvadeset učenika imati priliku da postavljaju pitanja direktno astrnautima na platformi.

Projekatni tim ovog puta čine Tatjana Štefanac (koordinator, engleski jezik), Dragana Bogosavljević (portparol), Branislava Blajvaz (sekcija, FB stranica, blog), Vojislav Krstić(planetarijum), Vesna Stanković (engleski jezik), Mirjana Čolak(mentor) i saradnici u okviru škole.

Da li ste se ikada zapitali ko je davao imena planetama, satelitima, kometama i svim poznatim svemirskim  objektima.

Večiti romantici će navesti primer simpatičnog dečka koji je prilikom udvaranja verovatno našao svetleću tačku na nebu i nazvao ga baš po vama, ozbiljniji će reći Rimljani, da…ali…priča potiče iz tog vremena i ne završava se nikako.

Naime, ove godine se navršava sto godina od osnivanja Međunarodne astronomske unije  te je u tu čast omogućeno da sto zemalja sveta učestvuje u „krštenju“ egzoplaneta i njihovih zvezda.

Hajde da se vratimo na početak priče…

Rimljani su dali imena planetama koje se na noćnom nebu vide golim okom:

Jupiter-najveća planeta je dobila ime po njihovom vrhovnom bogu, Mars-crvena planeta ih je asocirala na krv, te je nazvana po bogu rata, Merkuru je potrbno samo 88 dana da obiđe oko Sunca pa je nazvan po bogu putovanja, Saturnu je opet potrebno 29 godina da obiđe oko Sunca pa je nazvan po bogu vremena, Venera-najlešsa i najsjajnija planeta je dobila naziv po boginji ljubavi.

Preostale tri planete, tj. današnje dve su nazive dobile tek nakon otkrivanja telesopa. Nemci su „krstili“ Uran i Neptun držeći se rimske tradicije. Uran predstavlja latinizirano ime grčkog boga neba, dok je Neptun dobio naziv po bogu mora (obe planete su poznate po svojoj plavoj boji). Bivša planeta Pluton dobila je naziv po bogu podrzemlja od strane engleske devojčice u 19tom veku.

Šta je sa ostalim nebeskim telima? Večina njihovih imena liče na šifre i kodove sefova u bankama, ali šta znače te šifre i kako se sastavljaju?

Imena satelita se sastoje od početnog slova planete koju prate zatim se dodaje godina otkrića i redni broj satelita planete. Međutim, Uranovi sateliti nose nazive po Šekspirovim likovima: Kordelija, Ofelija, Belinda, Umbrijel, Miranda, Arijel…

Asteroidi dobijaju privremene oznake od strane Centra za male planete. Oznake se sastoje od godine otkrića, slova koje označava deo meseca u kojem se otkriven satelit i slova koje predstavlja redosled otkrića, npr :

1982 DB, 1982 je godina kada je satelit otkriven, D  je oznaka za drugu polovinu februara i B znači da je to drugi otkriveni satelit u toj polovini meseca.

Nakon nekog vremena satelite smeju da „krste“ sami pronalazači.

Imena kometa takođe predstavljaju šifre sastavljene od godine otkrića i rednog broja otkrića. Međutim na ovu šifru se dodaju slova koja predstavljaju i karakteristike komete:P –periodična, C dug period pojavljivanja, D-umrla kometa, X-sumnjiva kometa. Npr: 1995A1P, 1995 je godina otkrića, A1 je redni broj otkrića te godine, P je periodična kometa.

Na kraju, nama trenutno najznačajniji način „krštenja“ je egzoplaneta. Da se setimo, egzoplaneta je planeta van solarnog sistema, koja kruži oko svoje zvezde.

Šifra za egzoplanetu se sastoji od početnog slova naziva zvezde oko koje kruži i dodaje joj se malo slovo po abecednom redu koje predstavlja redni broj planete.

Zašto nam ovo treba? Srbija je 2019.godine dobila mogućnost da dodeli ime  zvezdni WASP-60 i njenoj planeti. Preložene su sledeće kombinacije: Simarlg & Svarog, Julijus&Rpmeus, Maxima& Lumos i Vlasina & Morava.

Kako možete glasati?

Idite na www.menti.com i uz kod 119705 dajte svoj doprinos „krštenju“ zvezde i planete. Predložite to i romantičnom dečku kada izađete na dejt!