Školska 2018/19.godina donela je novinu u naš sistem obrazovanja. Metoda „projektno učenje“ je zvanično ušla u škole, prvaci su dobili predmet projektna nastava, petaci su učili kroz projekte jer je većina kolega prošla obuke za izvođenje projektne nastave, a mi „preostali“ smo po svom slobodnom izboru i uz „malu“ sugestiju da u školama treba da bude što više projekata pojurili da nađemo partnere i realizujemo još jedan više projekat.
U saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom, katedrom za nuklearnu fiziku i zahvaljujući dr Sofiji Forkapić, naučnom saradniku na fakultetu za fiziku, tri odeljenja osmih razreda Zmajeve škole su oblast Elementi atomske i nuklearne fizike izučavali na malo drugačiji način.
Cilj projekta „Nuklearna fizika u očima osmaka“ bio je upoznavanje sa inertnim gasom radonom, koji „živi“ u našem stambenom prostoru i može da utiče na kvalitet našeg života.
Da bi realizovali sve aktivnosti koje su nas vodile do cilja-merenje radona u našem stambenom prostoru, morali smo da proširimo fond časova posvećen ovoj temi.
Tokom projekta, učenici su nekoliko puta anketirani u cilju provere njihovog predznanja o radijaciji i radonu, njihovog stanja svesti kao pripadnika dolazećih generacija koje odrastaju i žive u vremenu upotrebe nuklearne energije. Prva anketa „Šta znam o radijaciji“ otkrila nam je da u očima osmaka radijacija zaista predstavlja „aždaju“, jer je na pitanje „Da li se plašim radijacije?“ 33% učenika odgovorilo „plašim se , ali želim da znam više o tome“, dok je 28% učenika odgovorilo „uplašim se , ali to je naša svakodnevnica“. Na osnovu ovoga, znali smo da put izučavanja nuklearne fizike mora biti postupan, prepun primera dobre prakse upotrebe nuklearne energije i što zabavniji u realizaciji.
Kroz projekat smo naučili šta je atom, od čega se atom sastoji, kako smo zamišljali atom tokom istorije, koje čestice se nalaze u atomu…
https://www.youtube.com/watch?v=jMW_0Ro6b5c&t=94s
Nakon atoma, naučili smo šta je izotop, te su učenici za zadatak imali da pronađu što veći broj izotopa nekog atoma.
Da bi naučili šta je radioaktivnost, morali smo izučimo alfa, beta i gama raspad. Aktivnost kroz koju je vreme bukvalno proletelo bila je formiranje radiaktivnih nizova uranijuma, aktinijuma i torijuma. Podeljeni u grupe, uz predznanje šema alfa i beta raspada i uz korišćenje PSE učenici su formirali nizove. Naziv svakog novog jezgra tražili su u PSE prema rednom broju koji su izračunali u nekom od pomenutih raspada.
Kada smo naučili kako nastaje radioaktivnost, prešli smo na izučavanje prirodne i veštačke radioaktivnosti, kako nastaje, odakle potiče, kako utiče na biološki organizam, šta je fisija,šta fuzija, da li možemo sve to da iskoristimo sa što manjim posledicama na okolinu? Za primer benefita korišćenja radijacije uzeli smo nuklearnu medicinu, upoznali se sa različitim dijgnostičkim i terapijskim metodama, i principom rada nuklearne elektrane.
Međutim, upravo nuklearna elektrana nam je poslužila i kao loš primer scenarija koji može da se dogodi ukoliko se nuklearna reakcija otme kontroli. Prisetili smo se nuklearnog incidenta u Fukušimi, i kroz detaljno istraživanje nuklearnog incidenta, upoznali se sa mogućim nivoima radijacije tokom katastrofa i posledicama uticaja oslobođene radijacije. Nakon istraživanja dobrih i loših strana korišćenja radijacije, postavila sam učenicima pitanje „Da li bi bili za ili protiv upotrebe nuklearne energije?“ Većinski odgovor je bio za, ali su rekli da se mora poštovati “uputstvo za upotrebu radijacije“.
Na kraju, da bismo mogli da vršimo merenje radona, morali smo da se upoznamo sa ovim radioaktivnim gasom, odakle on potiče, gde ga ima u zemljinoj kori, kako ulazi u naš životni prostor, kako utiče na zdravlje čoveka.
Od PMF, Novi Sad smo u cilju realizacije merenja koncentracije radona u našem životnom prostoru dobili 22 radonska kanistra. Učenici, koji su učestvovali u merenju postavljali su kanistre u prostorije u kojima najčešće borave. Jedna učenica je želela da proveri koncentraciju radona u svojoj novoj kući i budućoj sobi-za svaki slučaj.. Merenje je trajalo dva dana, a nakon toga su kanistri prosleđeni u laboratoriju u Novi Sad.
Na osnovu podataka dobijenih iz laboratorije, napravili smo „google radonsku mapu Mitrovice“.
Tokom čitavog projekta „Nuklearna fizika u očima osmaka“ učenici su testirani pomoću IKT alata quizizz. Quizziz je online vrsta kviza, koja učenicima nudi neograničeno vreme rešavanja zadataka, učenici istovremeno ne rade ista pitanja-pa nema prepisivanja, a vi odmah dobijate analizu „testiranja“, za svakog učenika i za čitavo odeljenje.
Nakon više od mesec dana rada na projektu učenici su tokom časa evaluacije pokazali šta su sve naučili ili otkrili tokom ovog perioda-pored formalnih znanja pokazali su koliko su im se proširili vidici o upotrebi nuklearne energije i radijacije.
Evaluacija je dala još jednu važnu informaciju-da učenici vole da uče kroz projektnu nastavu i što veći broj različitih aktivnosti, te da treba zaista da se potrudimo oko reforme izvođenja nastave, jer će to aktivirati učenike kako na časovima, tako i kod kuće, da sami istražuju, zaključuju i na taj način postanu osobe sa razvijenim kritičkim mišljenjem koje će se vrlo lako snalaziti u situacijama koje im svakodnevni život donosi.
