Arheometrija-nauka u službi dešifrovanja istorijskih misterija

Arheometrija je multidiscipliarna humanistička naučna disciplina koja koristi metode, tehnike i znanja prirodnih nauka, fizike, hemije, biologije, matematike i tehnike sa ciljem rasvetljavanja misterija arheologije i istorije.

Naziv naučne discipline je složenica reči grčkog porekla, archaeo što znači drevni i metron što znači mera, merenje, te bi naziv u potpunosti definisao primenu savremene istrumetacije i znanja na dešifrovanju priča koje sa sobom nose artefakti pronađeni širom sveta.

Primena prirodnih nauka i tehnike više od 80 godina u arheologiju i istraživanju kulturnog nasleđa je omogućila rast i razvoj arheologije sa višestrukim doprinosom u otkrivnju istine i vremeskog mapiranja prošlosti. Nove tehnike, primenjene na gotovo svu materijalnu kulturu i interdisciplinarnost, konvergirali su ka rešavanju mnogih pitanja u vezi sa životom i evolucijom  sveta.

Pojam arheometrija je prvi put uveden u nove naučne discipline krajem pedesetih godina prošlog veka u Oksfordu, od strane arheologa, profesora Havkesa, koji je bio profesor evropske istorije na Univerzitetu Oksford.

Još u renesansi, alhemičari i prirodni filozofi, te istraživači XIX veka posmatrali su i pokušavali da se bave  prirodnim fenomenima, te se oni smatraju pretečama savremenih arheometrista. U XVII veku je opisan fenomen termoluminiscencije kvarca u članku Kraljevskog društva iz Londona.

1663.godine Bojl  je opisao efekat emisije svetlosti dijamanta kada se zagreje na temperaturu ljudskog tela. Ova pojava je u prošlom veku iskorišćena za razvoj metode datiranja keramike, spaljene gline i drugih artefakata. Početkom XIX veka Klaprot je analizirao rimske čaše i novčiće da bi utvrdio način njihove izrade, dok je Bazelijus analizirao mesingane predmete. Sredinom XIX veka Gobel iz Estonije je pokušao da analizira mesing korišćen za oruđe statističkom obradom, a Darmour iz Francuske je istu metodu sprovodio izučavajući nemetalne predmete. U spisima sa kraja XIX veka se pominje nemački bogataš Helm i poznati arheolog Šlajman, koji se smatraju pionirima u armeometriji zahvaljujući analizi perli iz Mikene.

Veruje se da bi prvi primer primene savremene arheometrije mogao biti poznavanje godišnjeg prirasta drveća i izolovanje jezgra iz drvenih greda koje su korišćene za izgradnju praistorijskih kuća na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država, te određivanje starosti otkrivenih kuća (Douglass, 1936). Sa druge strane iz ovih podataka, tj. izgled godova drveta može da ukaže na varijacije u klimi koje su pratile rast drveta. Ovo je primer upotrebe znanja dendrohronologije koji se i danas koristi pri arheološkim istraživnjima u Evropi i Americi. Vremenska odrednica koju mogu da nose supstace koje sadrže ugljenik, tj. radiokarbosko datiranje, predstavlja revolucionarno otkriće za određivanje apsolutne starosti u arheologiji (Libby et al.,1949), određivanje perioda čovekove aktivnosti, klimatskih promena ili izumiranja životinja kao što su vunasti mamut ili sabljozubi tigar. Unapređenje metode i razvojem masene spektrometrije omogućeno je mikrogramsko datiranje ugljenika (Nelson et al., 1977), te primenu ove metode na umetnost i postavljanje vremeskih odrednica za novootkrivena dela čuvenih likovnih majstora. Jedan od najpoznatijih primera radiokarboskog datiranja je slučaj Torinske plaštanice za koju se smatralo da je bila obavijena oko Hristovog tela, a za koju su tri nezavisna istraživanja u različitim laboratorijama pokazala da fragmenti lanenih vlakana plaštanice vuku poreklo do XIII veka (Damon et al., 1989). Od tada su razvijene i unapređene metode za izolovanje ugljenika iz slika,  kao i minerala iz korišćeih pigmenata. Ovo je omogućilo datiranje kamene umetnosti u Teksasu (SAD) u period pre 4000 godina (Russ et al., 1990). Luminiscencija  kristala kvarca i feldspata se koristi za datiranje čovekovog skloništa i grnčarstva. Kontroverzno je otkriće sedimenata koji sadrže artefakti u Jinmiju (Severna Australja) koje su datirane na vreme od pre 116000 godina (Fullager et al.,1997), protivnici ove teorije su koristili stimulisanu luminiscenciju i utvrdili da je maksimalna starost sedimenata 10000 godina (Roberts et al., 1998). Ove situacije ukazuju na složenost arheometirjskih merenja i moguće potencijalne problematične dobijene rezultate u eksperimentalnim uslovima koji nisu dovoljno poznati.

Arheometrija kao naučna disciplina arheologije obuhvata i koristi širok spektar naučnih tehnika kako za proučavanje objekata nasleđa, njihovo očuvanje i datiranje istorijskih i praistorijskih događaja.Tehnike su zasnivane na osnovnim principima i fenomeni fizike kao što su radioaktivnost, elektricitet i magnetizam, atomska teorija, elektromagnetno zračenje; zatim hemije npr difuzija, reakcije, topljenje, afiniteti; geologije kao što su geomorfologija, sedimentologija, petrologija; geofizike – paleoklima, geo-magnetno polje, atmosfera; astronomija kao što su solarni sistem, nebeska mehanika; do matematičkih proračuna algoritma, statistike, i na kraju dostignuća saremenih informacionih nauka – Inform tehnologija i komunikacija, virtuelna stvarnost, 3D…

U današnje vreme arheometrija obuhvata arheometalurgiju koja se bavi problematikom prve primene određenh metala i poreklu ruda koje su korišćene u proizvodnji artefakt; obradu keramičkih materijala-njihovo poreklo, primenu, rute trgovine; obradu organskih materijala- analiza životinjskih i biljnih ostataka; tehnike datiranja sa metodama: datiranje ugljenikom 14   posebno za organske materijale, dendrohronologija za datiranje drveta, termoluminiscencija za anorganske materijale, uključujući keramiku, optički stimulisana luminiscencija  za datiranje keramike, elektronska paramagnetna rezonanca primer datiranje  zubi životinja i ljudi, radiometričko datiranje sa tehikama radiougljeničkog datiranja, kalijum-argonsko datiranje i uranijum-olovo datiranje fosilnih ostataka i vulkanskih sedimenata.

Dok u našoj zemlji ova naučna disciplina živi kroz rad pojedinih ekspertskih grupa naučnika okupljenih pri  naučim institutima i fakultetima, u svetu je njena primena mnogo rasprostranjenija i traženija te možete pri univerzitetskom obrazovnju steći zvanje arheometriste.

Upoznavanje sa ovom naučnom disciplinom predstavlja još jedan primer primene savremenih naučnih znanja prirodnih nauka koje među mladima nisu toliko popularne, u svrhu korišćenja u humanističkim i društvenim naukama ili nenaučne svrhe.

FORMATIVNO OCENJIVANJE

Zakonska regulativa našeg obrazovnog sistema vrlo jasno definiše dva načina ocenjivanja – sumativno i formativno ocenjivanje. Da se prisetimo…

Sumativna ocena je formalna, brojčana ocena koja se daje na kraju nastavne jedinice, oblasti, kursa ili nastavne i akademske godine.

Formativna ocena je više proces koji se sprovodi tokom nastavnog perioda u cilju poboljšanja nastave i učenja.

Jednostavnim jezikom rečeno, sumativna ocena je merilo postignuća učenika, dok je formativna ocena merilo procesa učenja.

Formativno ocenjivanje obuhvata sve one aktivnosti nastavnika i/ili njihovih učenika koje pružaju informacije korisne za modifikovanje aktivnosti nastave i učenja (Black and Wiliam, 1998).

To je proces koji nastavnik pokreće tokom nastave da bi došao do informacija o načinu učenja kod učenika i pružio učeniku povratne informacije sa ciljem prilagođavanja nastave i učenja, te poboljšanja postignuća učenika povezanih sa nastavnim ishodima (Melmer, Burmaster, & James, 2008).

Uloga formativnog ocenjivanja je da stavi akcenat na proces nastave i učenja, aktivno uključi učenika u proces učenja, izgradi kod učenika veštine potrebne za vršnjačko i samoocenjivanje, na kraju formativno ocenjivanje pomaže učenicima da razumeju sopstveno učenje i razviju odgovarajuće strategije “učenja o učenju”.

Tokom procesa formativnog ocenjivanja nastavnička uloga se ogleda u kreiranju i realizaciji aktivnosti usmerenih na menjanje procesa učenja i nastave; kreiranju i realizaciji aktivnosti usmerenih na poboljšanje postignuća i dostizanje obrazovnih ishoda, te na davanje povratne informacije o procesu učenja i postignućima učenika.

Formativno ocenjivanje se može realizovati na početku časa, unutar časa, na kraju časa pa čak i van školskog vremena. Iza dobrog formativnog ocenjivanja stoji velik planski rad nastavnika koji kroz niz koraka planira realizaciju svake nastavne oblasti sa akcentom na najznačajnije teme i ishode. U praksi postoji 60 strategija koje mogu da se koriste prilikom formativnog ocenjivanja, većinu poznajemo i koristimo, a da nismo ni svesni toga. Kroz strategije se mogu “izmeriti” i proceniti načini  prikupljanja i prezentovanja informacija, veštine, strateško i kritičko mišljenje.

Proces formativnog ocenjivanja prati razvoj metakognicije učenika (znanja o kognitivnim procesima, regulaciju kognitivnih procesa i metakognitivne doživljanje), motivacije za školsko učenje (samoefikasnost, aktivno učenje, značaj predmeta koji se uči, orijetaciju na učenje i orijentaciju na postignuća), socijalizacije učenika u okviru grupe i njegovih individualnih karakteristika ličnosti.

Tick placed in awesome checkbox on customer service satisfaction survey form

Formativna ocena se iskazuje u obliku pisane forme koja sadrži opis postignuća učenika, njihovih angažovanja u nastavi i preporuku za dalje napredovanje učenika.  Opis postignuća sadrži informaciju o tome koja znanja, umenja i navike je učenik usvojio u skladu sa obrazovnim standardima postignuća i očekivanim ishodima za uzrast učenika tj. godinu. U opisu angažovanja učenika nalaze se ključna zapažanja o njhovim radnim navikama, odnosu prema obavezama i zaduženjima, načinu učenja, stepenu zalaganja, komunikaciji sa drugim učenicima i nastavnikom, angažovanje ukazuje na kontekst u kome učenik pokazuje najviše domete u učenju, na aktivnosti pri kojima je vidljivo njegovo zadovoljstvo ili nezadovoljstvo. Preporuka za dalje napredovanje je precizno uputstvo, odnosno savet nastavnika o tome šta u prvim narednim koracima učenik treba da uradi da bi rezultat učenja bio bolji od ostvarenog, ili da bi se zadržao dostignuti visok nivo postignuća. Radi se o precizno i jasno formulisanim savetima za kratkoročno ili dugotrajnije postupanje  učenika u daljem učenju.

Jezik kojim se piše formativna ocena je jezik koji razumeju svi. To nije jezik sadržaja već jezik kompetencija, ali se mogu koristiti i obrazovni stadardi i ishodi, jezik praktičnih aktivnosti i veština, jezik kognitivnih aktivnosti – šta učenik može, šta ume, šta čini, jezik metakognitivnih uvida – praćenja sopstvenog učenikovog rada i napredovanja (dakle, samovrednovanje).

Na kraju, ako postoji formativno ocenjivanje koje jesvakodnevno, često, redovno i osvrće se pre svega na proces učenja, a ne na postignuće, ako je u proces uključen i nastavnik i učenik, ako je ono zasnovano na različitim pokazateljima i oslonjeno na prethodno planiranje i praćenje tokom dužeg perioda, onda možemo da očekujemo bolje međusobno razumevanje, što uključuje učenike, nastavnike i roditelje, višu motivaciju i veće angažovanje učenika i za posledicu kontinuiranog formativnog ocenjivanja dobićemo viša postignuća kod učenika a mi kao nastavnici formiran portfolio za svakod učenika.

Nagrada za kraj uspešne godine

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Dane Basta uručio je 13.decembra nagrade „Talenti 2023“ najuspešnijim darovitim učenicima i njihovim mentorima sa teritorije AP Vojvodine za vrhunske rezultate koje su postigli na takmičenjima u zemlji i inostranstvu u oblasti nauke, tehnike, umetnosti i jezika školske 2022/2023.godine.

Među najuspešnijim učenicima i mentorima Vojvodine zaslužno su se našli i Zmajevci, Mihajlo Crnojakić i njegov mentor Branislava Blajvaz.

Mihajlo Crnojakić, učenik sedmog razreda, je pod mentorstvom nastavnice fizike Branislave Blajvaz, u prethodnoj školskoj godini na Državnom takmičenju iz fizike, koje je održano u Požarevcu, osvojio prvu nagradu i time stekao uslov za laureat u oblasti nauke-fizika.

Pokrajinska vlada preko dve i po decenije tradicionalno nagrađuje najuspešnije darovite učenike i učenice sa teritorije AP Vojvodine, u cilju odavanja društvenog priznanja, podsticanja darovitosti kod mladih i promocije pravih vrednosti. Ove godine je sedmoro darovite dece dobilo specijalne nagrade, njih 86 je dobilo nagrade, a 320 pohvale, nagrađeno je i 85 mentora. Uručene nagrade su se sastojale od diploma i novčanog dela.

Da li jezgro planete Zemlje menja smer rotacije?

Prema najnovijoj studiji tima naučnika sa Pekinškog univerziteta rotacija Zemljinog unutrašnjeg jezgra je stala 2009. godine, a zatim se pokrenula u suprotnom smeru.

Naša trenutna znanja o rotaciji Zemljinog  unutrašnjeg jezgra utemeljena su na mišljenu da jezgro rotira suprotno od smera kazaljke na satu, ako se rotacija posmatra sa Severnog pola, na isti način kao i površina planete. Međutim, studija bazirana na analizi podatka o seizmičkim talasima i promenama talasa u proteklih 60 godina pokazuje da je rotacija Zemljinog unutrašnjeg jezgra usporena 2009. godine do potpunog obustavljanja, a nakon toga je pokrenuta u suprotnom smeru.

Autori studije smatraju da unutrašnje jezgro rotira prvo u jednom smeru, a zatim u drugom, poput uzmaha i da je za jedan ciklus unutar kojeg je obuhvaćena rotacija u oba smera potrebno oko 70 godina. Prema rezultatima istraživanja prethodna promena smera rotacije unutrašnjeg jezgra se desila sedamdesetih godina prethodnog veka, a predikcija je da će se naredna dogoditi sredinom četrdesetih godina ovog veka. Spoljašnje jezgro uvek prati smer rotacije ostatka planete.

Planeta Zemlja se sastoji od kore, omotača – plašta i jezgra – spoljašnjeg i unutrašnjeg. Danas se znamo da je  jezgro lopta prečnika 3480km u kojoj je skoncentrisano između 10 i 20% ukupne mase planete zbog velike gustine, da u njemu vladaju veoma visoki pritisci i temperature do 6627 stepeni Celzijusa. Spoljašnje jezgro se nalazi na dubini od 2890km ispod Zemljine površine i sastoji se od tečnog gvožđa i nikla. Unutrašnje jezgro počinje na dubini od 5000km i čine ga gvožđe i nikl u čvrstom  stanju koje nastaje usled izloženosti metala visokim pritiscima.

Danas znamo da magnetosfera tj. Zemljino magnetno polje nastaje kao rezultat više činilaca različitog porekla i čini dinamički „balon“ koji omogućava čovekov opstanak na planeti. Unutrašnje magnetno polje potiče od kretanja pregrejanog tečnog gvožđa i drugih metala koji se nalaze u spoljašnjem delu Zemljinog jezgra. Kao i voda u okeanima, i tečni metali u jezgru imaju struje koje se kreću usled toplote jezgra i Zemljine rotacije. Sporo kretaje tečnih metala koji nose različite količine pozitivnog i negativnog naelektrisanja stvaraju električne struje, dok promena struje stvara magnetno polje. Zbog ovoga Zemlju smatramo velikim elektromagnetom. Magnetno polje kore potiče od namagnetisanih stena u Zemljinoj kori. Spoljašnje magnetno polje nastaje od električnih strujanja u jonosferi i magnetosferi usled interakcije sa solarnim elektromagnetnim zračenjem. Na kraju, magnetno polje u kori i gornjem delu omotača nastaje usled elektromagnetne indukcije izazvane promenom spoljašnjeg magnetnog polja tokom vremena.

Za opisivanje unutrašnjeg magnetnog polja Zemlje se koristi model magnetnog dipola koji sadrži dva geomagnetna pola – južni i severni i koji je nagnut pod uglom od 11,5° u odnosu na osu rotacije. Magnetni polovi Zemlje se ne podudaraju sa geografskim polovima, a njihov položaj se menja tokom vremena. Interesovanje savremenih naučnika okupirano je praćenjem i otkrivanjem uzroka promena jačine magnetnog polja i položaja magnetnih polova. Evropska svemirska agencija je 2013. godne lansirala tri  Swarm satelita koji prate promene magnetnog polja.

Dugogodišnja istraživanja magnetnog polja,  za koje znamo da nam pomaže da se orjentišemo u prostoru pomoću kompasa, štiti nas od kosmičkog zračenja i naleta naelektrisanih čestica tokom solarnih vetrova, ali nam daje i priliku da uživamo u polarnoj svetlosti Aurori Borealis i Aurori Australis upotpunjena je njegovim zvukom 2022. godine.

Analizirajući podatke dobijene u studiji, naučnici Pekinškog univerziteta su došli do zaključka da je rotacija unutrašnjeg jezgra uzrokovana elektromagnetnom silom nastalom tokom kretanja tečnih metala u spoljašnjem jezgru. Međutim, gravitacija Zemljinog plašta deluje u suprotnom smeru, te na taj način usporava, zaustavlja i na kraju utiče na promenu smera rotacije unutrašnjeg jezgra.

Pronalaženje odgovora na pitanja koliko promena smera rotacije unutrašnjeg jezgra može da utiče na brzinu rotacije cele planete i na to koliko dugo traje dan, te da li to ima uticaja na kvalitet života na planeti ostavljeno je za naredna istraživanja koja će upotpuniti sliku o karakteristikama magnetnog polja Zemlje.

Novembarska nagrada Grada Sremske Mitrovice

Grad Sremska Mitrovica u novembru obeležava značajne datume svoje novije istorije, slaveći i promovišući dobro i nagrađujući najistaknutije. Sigurna sam, da je Sremska Mitrovica danas grad na koji bi bili ponosni naši slavni preci.

Kako svaki grad čije ljudi svojim delima, tako smo mi sinoć u svečanom trenutku sa ponosom poneli laureate “Novembarske nagrade”. Nagrade dodeljene za rad, trud i zalaganje koji je zajednica prepoznala.


“Novembarska nagrada” nije jedna u nizu nagrada koje sam dobila tokom svoje karijere, a bio je velik broj Republičkih nagrada, Nagrada “Fonda Talenti”, Svetosavskih povelja i Nagrade za najbolju metodičku inovaciju…To je prvenstveno veliko društveno priznanje, kruna jednog dela moje karijere i ohrabrenje za budući rad.Priznanje koje povlači sa sobom veliku individualnu odgovornost.


Lepo je znati da zajednica vrednuje i prati posvećenost, trud i rad koji sam godinama ulagala u nastavnički proces. Oni koji me znaju, znaju da je učionica za fiziku Zmajeve škole moje omiljeno mesto u gradu i da će tako i ostati.


Priznanje koje mi je uručeno trebalo bi da bude podstrek za kolege i mlađe generacije nastavnika koji dolaze, jer bez obzira na situaciju u kojoj se prosveta danas nalazi, moraju znati da se rad i trus ipak adekvatno vrednuje, a svako ko čini korake ka pozitivnom pomaku biva nagrađen.


Zahvaljujem svom predlagaču Osnovnoj školi “Jovan Jovanović Zmaj”, svom gradu i svim Mitrovčanima na dodeljenom priznanju.Na kraju, čestitam svim laureatima ma osvojenoj nagradi.

Šta je samopouzdanje?

Da li smem da se javim da odgovaram? Imam li hrabrosti da održim predavanje na seminaru? Da li mogu da stanem ispred kamere i sa najvećim osmehom pričam o našim postignućima? Da li mogu sa sigurnošću da odem na intervju za novi posao? Imam li smelosti da iznesem novi komad odeće iz ormana? Smem li da joj kažem šta zaista mislim? Imam li dovoljno samopouzdanja da tom dečku kažem da mi se dopada?

Da, jer sam gradio/la svoje samopouzdanje duži vremenski period.

Odgovor na sva prethodno postavljena pitanja krije se u složenici samopouzdanje, dakle pouzdanje u samoga sebe ili vera u samoga sebe.

Formira se na osnovu našeg pozitivnog vrednovanja sopstvenog bića i ličnosti. Samopouzdanje je „merilo“ koje pokazuje koliko poštujemo svoje dobre osobine, vrline i vrednosti, koliko cenimo ono što jesmo.

Britanski književnik Samjuel Džonson navodi da je “Samopouzdanje prvi uslov za velike poduhvate”.

Dakle prvi uslov imamo svi. Kako? Gde se gubi?

Da li ste videli malu bebu ili dete koje odustaje u pokušaju da napravi prve korake, dohvati igračku, njen strah prilikom opipavanja nepoznatih površina i predmeta, otkrivanju nepoznatog sveta? Niste.

Velik broj psihologa tvrdi da je samopouzdanje urođeno, a da se strahovi uče i razvijaju iskustvom i odrastanjem, te da oni, društvene norme i stege negativno utiču na samopouzdanje.

Realizujući jednu od aktvnosti za razvoj samopoudanja učenicima smo zadavali da napišu ili nacrtaju situacije u kojima imaju samopouzdanje. Dečiji crteži su bili prepuni pobedničkih postolja, pehara, medalja, neki su navodili svoje najveće uspehe na takmičenjima, crtali čiča Gliše koji drže kontrolne zadatke sa peticama.

Retki su nacrtali da su bili dovoljno sigurni u sebe kada su naučili da plivaju, ili nasmejali svojom šalom celo društvo…

Da li onda deca grade samopouzdanje na osnovu potvrde okoline i nas odraslih koji smo postavili pravila ponašanja, uslove i pravila na takmičenjima i konkursima? Da li je ovo i potvrda vrednosti i skretanje pažnje na sebe? Sigurno DA.

Još jedan od važnih faktora koji mogu pozitivno i negativno da utiču na samopouzdanje je okolina i potvrda uspeha. Srećna okolnost svih nas, jeste to da je samopouzdanje trenutno stanje, ili promenljiva kategorija koja je usmerena ka budućosti i koja može da se vežba i gradi.

Vrlo često u učionici može da se primeti nedostatak samopouzdanja kod učenika, upravo zbog toga se mogu reliazovati radionice, kratke aktivnosti ili primenjivati tehnike koje pomažu razvoju samopouzdanja.

Aktivnost 1: Napiši svojih 5 kvaliteta. Neka učenici pročitaju svoje zapise, diskutujte o prepoznavanju kvaliteta sa njima.

Aktivnost 2: Pogodi reč. Upoznajte učenike sa instrukcijama ove aktivnosti.Učenici dobrovoljci izvlače prethodno pripremljene papiriće sa osobinom koju je potrebno da predstave pantomimom ili objasne rečima bez korišćeja sinonima ili korena reči. Ostali učenici pogađaju osobinu/reč. Predložene reči: energičan, istrajan, precizan, kreativan, detaljan…

Aktivnost 3: Kartice samopuzdanja-osnaživanje samopouzdanja. Podelite učenike u 2 grupe. Potrebno je da se učenici poznaju. Potrebno je pripremiti setove kartica sa svim osobinama. Svaki učenik dobija karticu sa svim osobinama i upoznaje se njima. Nakon toga formirate parove, a svaki učenik bira osobinu za svog para, za koju misli da mu pristaje i da mu potrebno je da mu objasni zašto to misli. Osobine mogu da se ponavljaju, ali objašnjenja treba da budu drugačija. Pitajte ih zašto smatraju da baš ta osobina odgovara njihovom paru.

Siguran/naAmbiciozan/naZabavan/na
Pažljiv/vaHrabar/raSpreman/na
Detaljan/naKreativan/naEnergičan/na
PerfekcionistaOdlučan/naUporan/na
Istrajan/naOptimstičan/naLjubazan/na
Tačan/naSmiren/naUredan/na
Precizan/naOsećajan/naStrpljiv/a
Jak/kaSpontan/naSaosećajan/na
Mudar/raTolerantan/na 
Set osobina potrebnih za karticu.

Aktivnost 4: Stikeri u boji. Podeliti učenicima stikere u boji. Na stikere beleže odgovore na pitaja:

  1. Šta smatraš svojim najvećim kvalitetima?
  2. Da li proslavljate uspehe? Da li im se radujete?
  3. Da li imate strah od neuspeha?
  4. U kojim situacijama imate visoko samopouzdanje?

Ovo su samo ideje…

Predložene aktivnosti realizovane su drugog dana projekta Pokrajinskog sekretarijata za obrazovaje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice Vojvodine „Obuka talentovanih đaka“ koji se sad već tradicionalno organizuje na Andrevlju. Tokom šestodnevnog boravka na Andrevlju najuspešniji učenici iz oblasti nauke, tehnike i tehnologije, sporta i umetnosti učestvovali su nizu radionica, posetili su Kampus Univerziteta u Novom Sadu, obišli znamenitosti ovog Sada i Sremskih Karlovaca, ali i uživali u koncertu operske pevačice, gostovanju glumca i etnologa. Pored obrazovnog cilja, organizatori projekta su želeli da talentovane učenike nagrade za njihov rad, uspeh i doprinos dobroj reputaciji škole iz koje dolaze.

TEHNIKA SLAGALICE U 10 KORAKA

Tehnika slagalice je metoda kooperativnog učenja koja počiva na radu, saradnji i međusobnoj zavisnosti učenika u baznim i ekspertskim grupama.

Kooperativno učenje se smatra najstarijim vidom učenja u grupama u okviru kojeg učenici i nastavnik, i sami učenici međusobno sarađuju tokom procesa učenja. Stari Jevreji su grupisali dečake pri izučavanju svete knjige Talmud, dok je rimski filozof Seneka kooperativno učenje zastupao rečenicom „Ko poučava, tada i uči“ („Qui Docet Discet”). Savremena istorija razvoj kooperativnog učenja prati nakog završetka Drugog svetskog rata. Teorijske osnove ove vrste grupnog rada zasnovane na međusobnom poučavanju između članova grupe postavili su Dojč, Djuji i Levin, dok su Džonson i Džonson četiri decenije proveli izučavajući efekte kooperativog učenja na svim nivoima obrazovnog procesa.

Slagalicu je sedamdesetih godina prošlog veka  u škole uveo Eliot Aronson, profesor socijalne psihologije, angažovan od strane vlade Teksasa, sa ciljem pronalaska rešenja za smanjenje neprijateljstva koje vladalo između etničkh grupa u učionicama.

Organizacija časa po sistemu tehnike slagalice je vrlo jednostavno i može se realizovati u deset jednostavnih koraka.

PRVI KORAK: Podelite odeljenje u grupe od 4 do 6 članova.

Grupe se formiraju na osnovu teme koju nastavnik bira i podtema tj. zadataka koje pravi na osnovu teme. Formirane grupe su heterogene po polu, etničkoj pripadnosti i postignućima iz datog predmeta. Ovako formirane grupe se zovu bazne grupe. Istraživanja su pokazala da će učenik sa najslabijim postignućima najbrže učiti i napredovati, dok će polna i etnička različitost doprineti interakciji.

DRUGI KORAK: Odredite lidera za svaku baznu grupu.

Lider ili vođa grupe je najodgovorniji ili najzreliji član bazne grupe. Njegova uloga je važna na kraju procesa učenja.

TREĆI KORAK: Podelite temu na 4 do 6 segmenata.

Podelite temu na 4 do 6 segmenata u zavisnosti od broja članova u baznj grupi i napravite zadatak ili osmislite zaduženje za svakog člana grupe.

ČETVRTI KORAK: Podelite učenicima njihove zadatke ili zaduženja.

Kada ste osmislili zadatke i zaduženja, podelite ih učenicima prema njihovim postignućima ili ukoliko već duže vremena radite po tehnici slagalice dopustite učenicima da odaberu svoj zadatak na osnovu interesvanja i postignuća.

PETI KORAK: Dajte učenicima vreme da pročitaju i analiziraju svoje zadatke ili zaduženja.

Odvojte dovoljno vremena od časa da učenici urade ovaj korak. Važno je da svaki od učenika shvati svoj zadatak i zaduženje.

ŠESTI KORAK: Formirajte ekspertske grupe

Ekspertske grupe čine učenici koji realizuju isti zadatak, to su učenici koji izlaze iz raličitih baznih grupa i formiraju novu grupu. Nakon toga dajte učenicima dovoljno vremena da unutar ekspertske grupe reše svoj zadatak. U ekspertskoj grupi učenici pri realizaciji zadatka međusobno sarađuju, komuniciraju, objašnjavaju jedni drugima, prenose informacije i diskutuju, ali i smišljaju plan kako će svoj deo zadatka preneti ostalim članovima bazne grupe pri povratku u istu.

SEDMI KORAK: Vratite učenike u bazne grupe

OSMI KORAK: Pitajte svakog učenika bazne grupe da prezentuje svoj deo zadatka

Tokom prezetovanja ohrabrite ostale učenike bazne grupe da postavljaju pitanja. Na ovaj način svaki član bazne grupe prvo poučava jer prezetuje svoj zadatak, a zatim je i poučavan jer od drugog člana uči o njegovom zadatku. Pri povratku pojedinci moraju da sarađuju da bi zajednički došli do rešenja unapred zadatkog problema.

Preuzeto sa: https://learningcurrents.weebly.com/the-jigsaw-method.html

DEVETI KORAK: Budite uz grupu da možete da vršite opservaciju procesa

Ukoliko neka bazna grupa ima problem sa ponašanjem učenika intervenišite. Učenici unutar grupe ne bi trebali da dominiraju već da budu jednako eksponirani u radu bazne grupe, ohrabrite učenike sa slabijim postignućima, pomozite im da razviju samopouzdanje. Takođe, šapatom možete sugerisati lideru grupe da uradi isto ili opomene učenika koji remeti rad grupe. A ovaj način obučavate lidera da interveniše u skladu sa situacijom.

DESETI KORAK: Izvršite proveru stečenog znanja

Prvi put kada primenjujete tehniku slagalice dajte kviz, a vremenom uvedite različite metode za proveru ishoda i stečenog znanja. Na ovaj način će učenici shvatiti da se nisu igrali, već zaista učili i shvatiće važnost rada i doprinosa svakog od članova grupe njihovom individualno postignuću, kao i postignuću grupe.

Kroz rad u slagalici učeje postaje programirano i smišljeno za svakog pojedinca u procesu učenja. Učenici su primorani da ulažu napor u  realizaciji socijalnih odnosa i ponašanja tokom učenja, dok u potrazi za mogućim rešenjima, razmenjuju informacije i proširuju svoje razumevanje predmeta.Dva su ključna elementa za uspešno funkcionsanje tehnike slagalice, prvi je grupni cilj, a drugi individualna odgovornost učenika.  Grupni cilj mogu biti dodatni bodovi za ocenu, ili bilo šta što će u tom trenutku biti pokretač motivacije učenika. Individualna odgovornost povećava uspešnost grupe, vrlo je važno da učenici vremenom shvate značaj svog doprinosa radu grupe.

Brojna istraživanja, sprovedena u svim delovima sveta u proteklih pet decenija potvrđuju pozitivne efekte pri realizaciji tehnike slagalice u okviru nastavnog procesa. Nesumljivo najbitniji benefit je nestanak takmičarskih odnosa između učenika u učionici, razvoj socijalnih odnosa, a nakon toga porast motivacije i postignuća kod učenika.

Tekst je objavljen i na Školskom portalu.https://www.skolskiportal.rs/clanci/2772-tehnika-slagalice-u-deset-koraka

Priča o Karlosu i tehnici slagalice

Davne 1971. godine u teksaškom gradu Ostinu, čije stanovnoštvo su činili belci, Afroamerikanci i Latinoamerikanci, po prvi put u školske klupe su seli izmešani učenici sve tri etničke grupe zajedno. Već nakon nekoliko nedelja zajedničkog rada u školama je primećena neprijatna i krajnje neprijateljska atmosfera, uzrokovana dugogodišnjim nepoverenjem koje je vladalo između etničkih grupa. Školski nadzornici su pomoć zatražili od Eliota Aronsona, američkog psihologa i predavača na Teksaškom univerzitetu, i njegovih studenata. Aronson je formirao grupu istraživača koja je u školama širom Ostina provela nekoliko nedelja posmatrajući situaciju i uslove u kojima učenici borave. Nakon nekoliko dana posmatranja dešavanja u učionicama istraživači su zaključili da je neprijateljstvo između grupa podstaknuto takmičarskim okruženjem. Učenici su radili pojedinačno i takmičili se međusobno za ocene, nastavnik je stajao ispred odeljenja, postavljao pitanja i čekao znak od učenika da znaju odgovor. Najčešće je šest od deset učenika podizalo ruke ili se podizalo sa stolice i pružalo ruke što više u težnji da dobije pažnju nastavnika. Nekolicina preostalih učenika, skrivala se u dubini svojih mesta sa nadom da ih nastavnik neće prozvati. Ukoliko bi učenik bio prozvan  i dao tačan odgovor, nastavnik bi klimanjem glave dao potvrdu i nastavio dalje sa pitanjima. Učenici koji nisu znali tačan odgovor bi tada odahnuli – u ovom krugu su izbegli sramotu pred odeljenjem. Karlos je bio jedan od takvih učenika, mali latinoamerikanac, stidljiv i nesiguran u svom okruženju, engleski mu je bio drugi jezik koji je govorio relativno dobro, ali sa akcentom.

Preuzeto sa https://americanenglish.state.gov/

Shvativši da moraju takmičarsku atmosferu da zamene saradnjom, istraživači su kreirali tehniku slagalice. Učenici petog razreda su prilikom izučavanja života Elenor Ruzvelt podeljenji u grupe heterogene u pogledu rase, etničke pripadnosti, pola i postignuća, pri čemu je svaki od učenika bio zadužen za istraživanje jednog dela biografije čuvene političarke. Zamislite Karlosa u novim uslovima učenja, struktura slagalice ga je činila neizostavnom karikom, te nije imao mogućnost skrivanja iza učenika koji sve znaju i željni su dokazivanja i pažnje nastavnika. Kada je na njega došao red da prezentuje svoj deo, zamuckivao je i nesiguran u svoj engleski pocrveneo. Drugi učenici su ga ismevali, iz grupe se začulo i „Glup si“. Umesto da ih zamoli „da budu fini“ i sarađuju, nastavnica je izgovorila moćniju izjavu „Takav razgovr sa Karlosom bi mogao biti zabavan za grupu, ali vam to neće pomoći da naučite bilo šta o Elenor Ruzvelt, a provera sledi za 15 minuta“. Drugim rečima, stare navike i isto ponašanje moglo je učenike koštati šanse da dobro urade proveru znanja. Posle nekoliko nedelja rada po slagalici stare, nefunkcionalne navike su nestajale, učenici u grupi su se razvili u vešte anketare koji su postavljali jasna i konkretna pitanja o temama koje su izučavali. Kako je i Karlos davao svoj doprinos, članovi grupe su ga videli u pozitivnijem svetlu, njegovo samopouzdanje je raslo i učinak u radu grupe se povećao, a samo okruženje grupe je postalo prijateljsko i podržavajuće. Nakon nekoliko nedelja koršćenja uspeh tehnike slagalice je bio očigledan, nastavnici su bili zadovoljni promenom atmosfere u odeljenjima, dok su posetioci bili iznenađeni transformacijom škole.

Ukoliko izostavimo etničku komponetu da li vam se situacija iz teksaške učionice čini poznatom i bliskom? Da li ste bar jednom u vašoj učionici doživeli isti scenario ili i gori?

Slagalica je jedna od tehnika kooperativnog učenja zasnovana na radu i saradnji učenika unutar bazinih i ekspertiskih grupa. Osnove metode je postavio Eliot Aronson, dok je za njen razvoj, unapređenje i primenu zaslužan Robert Slavin. Poslednjih pedeset godina nastavnici u školama koriste ovu metodu ili njene komponente pri realizaciji nastavnog procesa uz promovisanje saradnje između učenika.

Preuzeto sa https://www.cultofpedagogy.com/

U susret predstojećoj školskoj godini, obojenoj smernicama koje smo mi nastavnici  dobili od strane Ministarstva prosvete, ovo je jedna od ideja koja je sa naučne strane dala dokaze o poboljšanju međuljudskih odnosa između učenika, motivacije i povećanju postignuća učenika kako u prirodnim tako i u društvenim naukama.

Karlos, tehnika slagalice…papir trpi sve, ali ovo je samo ideja…konkretna ideja za promene.

Tekst je objavljen i na Školskom portalu.

https://www.skolskiportal.rs/clanci/2762-prica-o-karlosu-i-tehnici-slagalice

Da li ste čuli kako zvuči magnetno polje Zemlje?

Naučnici sa Tehničkog univerziteta u Danskoj u saradnji sa Evropskom svemirskom agencijom (ESA) i muzičarem Klaus Nilsenom omogućili su nam da „nevidljivo i neopipljivo“ magnetno polje Zemlje čujemo. Tim stručnjaka je iskoristio podatke o magnetnom polju Zemlje koje su ESA-ini Swarm sateliti sakupili tokom solarne oluje nastale 2011. godine nakon izbacivanja sunčeve baklje i konvertovali ih u zvuk.

Stanovnici Kopenhagena koji su se zadesili na Trgu Solbjerg, tokom poslednje nedelje oktobra u 8:00, 13:00 i 19:00 časova imali su priliku da prvi čuju ovaj zvuk.

Izvor: ESA

Pitate se kakav zvuk su čuli?

Ako vam zatreba muzička pozadina za plašenje dece ili Noć veštica, potražite na  youtube-u zvuke magnetnog polja Zemlje tokom solarne oluje. Zveckanje, pucketanje, lomljava i buka su reči kojima se može opisati zastrašujući zvuk magnetnog polja u ovom slučaju. Muzičari bi ga opisali kao složen ton, različitih frekvencija.

Poslušajte kako zvuči magnetno polje Zemlje

https://www.esa.int/ESA_Multimedia/Videos/2022/10/Bringing_Earth_s_magnetic_rumble_to_Copenhagen#.Y6x4KOnbcPg.link

Pre zvuka magnetnog polja tokom solarne oluje, istraživači su snimili zvuk solarnog vetra, koji uzrokuje stalan protok naelektrisanih čestica i magnetni talas koji kada se pretvori u zvuk daje dubok muzički ton, dakle ton niske frekvencije. Takođe, ovo nije prvi put da su naučnici konvertovali magnetne signale u zvuk i na taj način „čuli“ nešto što ne proizvodi zvuk, naime već postoje zvukovi crne rupe i magnetnog polja Jupiterovog satelita Ganimeda.

Magnetosfera, tj. Zemljino magnetno polje predstavlja dinamički „balon“ koji omogućava čovekov opstanak na planeti. Potiče od kretanja pregrejanog tečnog gvožđa i drugih metala koji se nalaze u spoljašnjem delu Zemljiog jezgra. Kao i voda u okeanima, i tečni metali u jezgru imaju svoje struje koje se kreću usled toplote jezgra i Zemljine rotacije. Sporo kretaje tečnih metala koji nose različite količine pozitivnog i negativnog naelektrisanja stvaraju električne struje, dok promena struje stvara magnetno polje. Zbog ovoga Zemlju smatramo velikim elektromagnetom. Magnetni polovi Zemlje se ne podudaraju sa geografskim polovima, a njihov položaj se menja tokom vremena. Interesovanje savremenih naučnika okupirano je praćenjem i otkrivanjem uzroka promena jačine magnetnog polja i položaja magnetnih polova. Evropska svemirska agencija je 2013. godne lansirala tri satelita koji prate promene magnetnog polja.

Izvor: ESA

Dosadašnja slika o magnetnom polju za koje znamo da nam pomaže da se orjentišemo u prostoru pomoću kompasa, štiti nas od kosmičkog zračenja i naleta naelektrisanih čestica tokom solarnih vetrova, ali nam daje i priliku da uživamo u polarnoj svetlosti Aurori Borealis i Aurori Australis upotpunjena je njegovim zvukom.

Izvor: ESA

International Civic and Citizenship Education Study 2022

Šta je ICCS 2022?

ICCS je najveća međunarodna studija o građanskom obrazovanju učenika. Istraživanje daje značajan doprinos našem znanju o doprinosu građanskog obrazovanju u školama i načinu pripreme mladih ljudi u različitim zemljama za aktivno učešće u građanskoj zajednici i društvu.

Zbog pojave novih izazova koji su evidentni u današnjem svetu, studija ima za cilj da otkrije spremnost učenika da učestvuju u globalnom razvoju građanskog društva,  razvoju održivosti životne sredine, socijalnim interakcijama u školi, upotrebi novih društvenih medija za građanski angažman i upotrebi digitalnih komunikacija, učešću u aktivnostima koje donose migracije i  kulturalna raznolikost.

Učestvovanje u ICCS-u pruža zemljama pouzdane, uporedne podatke koji pomažu u oblikovanju obrazovnih politika u ovim kritičnim oblastima.

ICCS 2022 će izveštava o praksama podučavanja učenika, tehnikama upravljanja odeljenjem, školom,   klimom u školi i drugim faktorima koji se odnose na znanja i stavove u oblasti građanskog obrazovanja.

Republika Srbija, kao jedna od članica IEA prvi put učestvuje u  ICCS istraživanju. Istraživanje se sprovodi u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanje.

Uzorak u istraživanju čine učenici osmog razred.

Ko sprovodi ICCS 2022?

Međunarodna asocijacija za vrednovanje postignuća u obrazovanju  (International Association for the Evaluation of Educational Achievement-IEA) osnovana je 1958.godine sa ciljem da prati napredak i postignuća učenika u obrazovnim sistemima širom sveta, te da upoređujući informacije dobijene u istraživanjima doprinese unapređenju obrazovnih politika .

Članovi IEA su vladine istraživačke institucije preko 60 zemalja  širom sveta, naučnici i analitičari koji rade na  proceni, razumevanju i unapređenju oko 100 obrazovnih sistema  širom sveta.

Istraživanja agencije IEA koja se sprovode širom sveta:

– TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study)- istraživanje o postignućima učenika 4. razreda osnovne škole iz oblasti matematike i nauke

 -PIRLS (Progress in International Reading Literacy Study)- istraživanje o čitalačkoj pismenosti učenika 4. razreda osnovne škole

-ICCS (International Civic and Citizenship Education Study)- istraživanje o građanskom obrazovanju, kompetencijama i spremnosti za učešće u građanskom društvu

– REDS (Responses to Educational Disruption Survey)- novopokrenuto istraživanje o uticaju virusa COVID19 na učenje i obrazovna postignuća u sistemima pogođenim novonastalom situacijom.

 -21CS MAP (21st Century Skills Mapping) – istraživanje o razvoju veština za 21. veka- kritičko mišljenje, komunikacija, kreativno mišljenje, međupredmetne i međukulturalne kompetencije.

 -CIVED (Civic Education Study) – najveće do sada sprovedeno istraživanje na svetskom nivou o građanskom obrazovanju, domenu demokratije, građanstva, nacionalnog identiteta, socijalne kohezije i različitosti.

-SITES (Second Information Technology in Education Study) – istraživanje o informaciono-komnikaciono-tehnološkim kompetencijama učenika i njihovim upotrebama u oblasti matematike i nauke.

-TEDS-M (Teacher Education and Development Study in Mathematics) – istraživanje o nastavnim programima i usavršavanjima nastavnika matematike širom sveta.

Mapa zemalja širom sveta koje učestvuju u međunarodnim istraživanjima

Pilot istraživanje ICCS 2022

 Jedan od koraka u okviru ICCS 2022 je pilot istraživanje u kojem učestvuju:

-32 škole (jedna od njih je OŠ “J.J. Zmaj” iz Sremske Mitrovice sa dva odeljenja osmog razreda)

-65 odeljenja (odeljenja VIII-2 VIII-4)

-oko 1.400 učenika i oko 480 nastavnika

Probno istraživanje je realizovano od 16. do 30. novembra 2020. godine (u OŠ “J.J. Zmaj” testiranje će biti realizovano 20.novembra) uz poštovanje svih mera propisanim uslovima pandemije COVID -19 virusa. Školski koordinator za međunarodni projekat ICCS 2022 je Branislava Blajvaz.

Sertifikat za učešće u međunarodnom projektu ICCS 2022.

Nakon testiranja naših učenika, upitnici su poslati u Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a nakon toga prosleđeni IEA.

Rezultati probnog testiranja će nakndano biti poznati i prezentovani.

Zahvalnica za učešće u pilot projektu ICCS 2022