Blog

Mesec avgust je svake godine rezervisan za veličanstvenu meteorsku kišu –Perseidu. Ovaj događaj na nebu posebno je zanimljiv stanovnicima severne hemisfere, jer zvezdano nebo vrelih letnjih noći, dodatno ulepšavaju meteori poznatog roja.

Da se vratimo na početak.

Prve zapise o Perseidi pronalazimo u srednjem veku, pod nazivom „Suze svetog Lavrentija“, svetitelja koji je u trećem veku stradao od strane rimske mnogobožačke crkve.  Svetitelj je zatvoren, mučen i ubijen upravo u periodu kada se Perseida javlja, te se smatra da su meteori njegove suze i svako ko pronađe svoj meteor može da zamoli sveca za ispunjenje jedne želje, koju će on uslišiti.

Nauka je 1862. godine otkrila Perseidu kada je naša planeta prošla kroz rep komete Svift Tutl, koja je poslednji put bila najbliža Suncu decembra 1992. godine, a sledeće približavanje se očekuje jula 2126. godine.

Planeta svake godine krajem jula i početkom avgusta ulazi u orbitu ove komete, te prolazimo kroz kišu sitnih delića jezgra komete koji su zaostali na njenoj orbitalnoj putanji tokom prethodnih poseta Suncu. Kada se ovi komadići nađu u našoj atmosferi sa  brzinom 60 km/s, zbog trenja sa atmosferom dolazi do povećanja temperature te komadići stvaraju trag jonizovanog gasa koji se na nebu manifestuje kao zvezda padalica.

Naziv Perseida potiče od imena grčkog poluboga Perseja, sina boga Zevsa i Danaje. Lepa Danaja je bila utamničena zbog proročanstva da će njen sin ubiti rođenog dedu, te je njen veliki obožavalac Zevs dopreo do tamnice u obliku zlatne kiše te su začeli sina. Sam Persej je dugo godina proveo u izgnanstvu od strane dede, ali se vratio u rodnu kraljevinu na takmičenje u bacanju diska. Tokom takmičenja je toliko snažno bacion disk da je ubio kralja neznajući da je to njegov deda. Prema zlatnoj kiši Zevsa, u kojoj je nastao Persej, čarobni meteorski roj je dobio naziv Perseida.

Pik Perseide, ove godine se javlja, 11. 12 i 13. avgusta, za nas tačnije u noći između 12. i 13. avgusta, sa 50-75 Perseida po času.  Ove godine se vreme mladog  Meseca poklapa sa pojavom meteorske kiše, te će bar on obezbediti tamno nebo i omogućiti  vidljivost Perseide.

Ukoliko se nalazite na našoj geografskoj širini u noći između 12. i 13. avgusta ( oko 45°N), smestite se udobno u neki mrak, sa što manje svetlosnog zagađenja i uživajte u vatrometu koji nas očekuje na nebu. Okrenite se ka pravcu sever, severozapad, pokrenite neku od astronomskih aplikacija i dok čekate proletanje neke od padalica istražujte noćno nebo.

U noći pred nama, Mesec zalazi u 22.28 časova, a jutro sviće u 5.38 časova, te imate dovoljno minuta  tame i veće šanse da uhvatite svoju zvezdu padalicu i zamislite želju!

Arheometrija je multidiscipliarna humanistička naučna disciplina koja koristi metode, tehnike i znanja prirodnih nauka, fizike, hemije, biologije, matematike i tehnike sa ciljem rasvetljavanja misterija arheologije i istorije.

Naziv naučne discipline je složenica reči grčkog porekla, archaeo što znači drevni i metron što znači mera, merenje, te bi naziv u potpunosti definisao primenu savremene istrumetacije i znanja na dešifrovanju priča koje sa sobom nose artefakti pronađeni širom sveta.

Primena prirodnih nauka i tehnike više od 80 godina u arheologiju i istraživanju kulturnog nasleđa je omogućila rast i razvoj arheologije sa višestrukim doprinosom u otkrivnju istine i vremeskog mapiranja prošlosti. Nove tehnike, primenjene na gotovo svu materijalnu kulturu i interdisciplinarnost, konvergirali su ka rešavanju mnogih pitanja u vezi sa životom i evolucijom  sveta.

Pojam arheometrija je prvi put uveden u nove naučne discipline krajem pedesetih godina prošlog veka u Oksfordu, od strane arheologa, profesora Havkesa, koji je bio profesor evropske istorije na Univerzitetu Oksford.

Još u renesansi, alhemičari i prirodni filozofi, te istraživači XIX veka posmatrali su i pokušavali da se bave  prirodnim fenomenima, te se oni smatraju pretečama savremenih arheometrista. U XVII veku je opisan fenomen termoluminiscencije kvarca u članku Kraljevskog društva iz Londona.

1663.godine Bojl  je opisao efekat emisije svetlosti dijamanta kada se zagreje na temperaturu ljudskog tela. Ova pojava je u prošlom veku iskorišćena za razvoj metode datiranja keramike, spaljene gline i drugih artefakata. Početkom XIX veka Klaprot je analizirao rimske čaše i novčiće da bi utvrdio način njihove izrade, dok je Bazelijus analizirao mesingane predmete. Sredinom XIX veka Gobel iz Estonije je pokušao da analizira mesing korišćen za oruđe statističkom obradom, a Darmour iz Francuske je istu metodu sprovodio izučavajući nemetalne predmete. U spisima sa kraja XIX veka se pominje nemački bogataš Helm i poznati arheolog Šlajman, koji se smatraju pionirima u armeometriji zahvaljujući analizi perli iz Mikene.

Veruje se da bi prvi primer primene savremene arheometrije mogao biti poznavanje godišnjeg prirasta drveća i izolovanje jezgra iz drvenih greda koje su korišćene za izgradnju praistorijskih kuća na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država, te određivanje starosti otkrivenih kuća (Douglass, 1936). Sa druge strane iz ovih podataka, tj. izgled godova drveta može da ukaže na varijacije u klimi koje su pratile rast drveta. Ovo je primer upotrebe znanja dendrohronologije koji se i danas koristi pri arheološkim istraživnjima u Evropi i Americi. Vremenska odrednica koju mogu da nose supstace koje sadrže ugljenik, tj. radiokarbosko datiranje, predstavlja revolucionarno otkriće za određivanje apsolutne starosti u arheologiji (Libby et al.,1949), određivanje perioda čovekove aktivnosti, klimatskih promena ili izumiranja životinja kao što su vunasti mamut ili sabljozubi tigar. Unapređenje metode i razvojem masene spektrometrije omogućeno je mikrogramsko datiranje ugljenika (Nelson et al., 1977), te primenu ove metode na umetnost i postavljanje vremeskih odrednica za novootkrivena dela čuvenih likovnih majstora. Jedan od najpoznatijih primera radiokarboskog datiranja je slučaj Torinske plaštanice za koju se smatralo da je bila obavijena oko Hristovog tela, a za koju su tri nezavisna istraživanja u različitim laboratorijama pokazala da fragmenti lanenih vlakana plaštanice vuku poreklo do XIII veka (Damon et al., 1989). Od tada su razvijene i unapređene metode za izolovanje ugljenika iz slika,  kao i minerala iz korišćeih pigmenata. Ovo je omogućilo datiranje kamene umetnosti u Teksasu (SAD) u period pre 4000 godina (Russ et al., 1990). Luminiscencija  kristala kvarca i feldspata se koristi za datiranje čovekovog skloništa i grnčarstva. Kontroverzno je otkriće sedimenata koji sadrže artefakti u Jinmiju (Severna Australja) koje su datirane na vreme od pre 116000 godina (Fullager et al.,1997), protivnici ove teorije su koristili stimulisanu luminiscenciju i utvrdili da je maksimalna starost sedimenata 10000 godina (Roberts et al., 1998). Ove situacije ukazuju na složenost arheometirjskih merenja i moguće potencijalne problematične dobijene rezultate u eksperimentalnim uslovima koji nisu dovoljno poznati.

Arheometrija kao naučna disciplina arheologije obuhvata i koristi širok spektar naučnih tehnika kako za proučavanje objekata nasleđa, njihovo očuvanje i datiranje istorijskih i praistorijskih događaja.Tehnike su zasnivane na osnovnim principima i fenomeni fizike kao što su radioaktivnost, elektricitet i magnetizam, atomska teorija, elektromagnetno zračenje; zatim hemije npr difuzija, reakcije, topljenje, afiniteti; geologije kao što su geomorfologija, sedimentologija, petrologija; geofizike – paleoklima, geo-magnetno polje, atmosfera; astronomija kao što su solarni sistem, nebeska mehanika; do matematičkih proračuna algoritma, statistike, i na kraju dostignuća saremenih informacionih nauka – Inform tehnologija i komunikacija, virtuelna stvarnost, 3D…

U današnje vreme arheometrija obuhvata arheometalurgiju koja se bavi problematikom prve primene određenh metala i poreklu ruda koje su korišćene u proizvodnji artefakt; obradu keramičkih materijala-njihovo poreklo, primenu, rute trgovine; obradu organskih materijala- analiza životinjskih i biljnih ostataka; tehnike datiranja sa metodama: datiranje ugljenikom 14   posebno za organske materijale, dendrohronologija za datiranje drveta, termoluminiscencija za anorganske materijale, uključujući keramiku, optički stimulisana luminiscencija  za datiranje keramike, elektronska paramagnetna rezonanca primer datiranje  zubi životinja i ljudi, radiometričko datiranje sa tehikama radiougljeničkog datiranja, kalijum-argonsko datiranje i uranijum-olovo datiranje fosilnih ostataka i vulkanskih sedimenata.

Dok u našoj zemlji ova naučna disciplina živi kroz rad pojedinih ekspertskih grupa naučnika okupljenih pri  naučim institutima i fakultetima, u svetu je njena primena mnogo rasprostranjenija i traženija te možete pri univerzitetskom obrazovnju steći zvanje arheometriste.

Upoznavanje sa ovom naučnom disciplinom predstavlja još jedan primer primene savremenih naučnih znanja prirodnih nauka koje među mladima nisu toliko popularne, u svrhu korišćenja u humanističkim i društvenim naukama ili nenaučne svrhe.

Zakonska regulativa našeg obrazovnog sistema vrlo jasno definiše dva načina ocenjivanja – sumativno i formativno ocenjivanje. Da se prisetimo…

Sumativna ocena je formalna, brojčana ocena koja se daje na kraju nastavne jedinice, oblasti, kursa ili nastavne i akademske godine.

Formativna ocena je više proces koji se sprovodi tokom nastavnog perioda u cilju poboljšanja nastave i učenja.

Jednostavnim jezikom rečeno, sumativna ocena je merilo postignuća učenika, dok je formativna ocena merilo procesa učenja.

Formativno ocenjivanje obuhvata sve one aktivnosti nastavnika i/ili njihovih učenika koje pružaju informacije korisne za modifikovanje aktivnosti nastave i učenja (Black and Wiliam, 1998).

To je proces koji nastavnik pokreće tokom nastave da bi došao do informacija o načinu učenja kod učenika i pružio učeniku povratne informacije sa ciljem prilagođavanja nastave i učenja, te poboljšanja postignuća učenika povezanih sa nastavnim ishodima (Melmer, Burmaster, & James, 2008).

Uloga formativnog ocenjivanja je da stavi akcenat na proces nastave i učenja, aktivno uključi učenika u proces učenja, izgradi kod učenika veštine potrebne za vršnjačko i samoocenjivanje, na kraju formativno ocenjivanje pomaže učenicima da razumeju sopstveno učenje i razviju odgovarajuće strategije “učenja o učenju”.

Tokom procesa formativnog ocenjivanja nastavnička uloga se ogleda u kreiranju i realizaciji aktivnosti usmerenih na menjanje procesa učenja i nastave; kreiranju i realizaciji aktivnosti usmerenih na poboljšanje postignuća i dostizanje obrazovnih ishoda, te na davanje povratne informacije o procesu učenja i postignućima učenika.

Formativno ocenjivanje se može realizovati na početku časa, unutar časa, na kraju časa pa čak i van školskog vremena. Iza dobrog formativnog ocenjivanja stoji velik planski rad nastavnika koji kroz niz koraka planira realizaciju svake nastavne oblasti sa akcentom na najznačajnije teme i ishode. U praksi postoji 60 strategija koje mogu da se koriste prilikom formativnog ocenjivanja, većinu poznajemo i koristimo, a da nismo ni svesni toga. Kroz strategije se mogu “izmeriti” i proceniti načini  prikupljanja i prezentovanja informacija, veštine, strateško i kritičko mišljenje.

Proces formativnog ocenjivanja prati razvoj metakognicije učenika (znanja o kognitivnim procesima, regulaciju kognitivnih procesa i metakognitivne doživljanje), motivacije za školsko učenje (samoefikasnost, aktivno učenje, značaj predmeta koji se uči, orijetaciju na učenje i orijentaciju na postignuća), socijalizacije učenika u okviru grupe i njegovih individualnih karakteristika ličnosti.

Formativna ocena se iskazuje u obliku pisane forme koja sadrži opis postignuća učenika, njihovih angažovanja u nastavi i preporuku za dalje napredovanje učenika.  Opis postignuća sadrži informaciju o tome koja znanja, umenja i navike je učenik usvojio u skladu sa obrazovnim standardima postignuća i očekivanim ishodima za uzrast učenika tj. godinu. U opisu angažovanja učenika nalaze se ključna zapažanja o njhovim radnim navikama, odnosu prema obavezama i zaduženjima, načinu učenja, stepenu zalaganja, komunikaciji sa drugim učenicima i nastavnikom, angažovanje ukazuje na kontekst u kome učenik pokazuje najviše domete u učenju, na aktivnosti pri kojima je vidljivo njegovo zadovoljstvo ili nezadovoljstvo. Preporuka za dalje napredovanje je precizno uputstvo, odnosno savet nastavnika o tome šta u prvim narednim koracima učenik treba da uradi da bi rezultat učenja bio bolji od ostvarenog, ili da bi se zadržao dostignuti visok nivo postignuća. Radi se o precizno i jasno formulisanim savetima za kratkoročno ili dugotrajnije postupanje  učenika u daljem učenju.

Jezik kojim se piše formativna ocena je jezik koji razumeju svi. To nije jezik sadržaja već jezik kompetencija, ali se mogu koristiti i obrazovni stadardi i ishodi, jezik praktičnih aktivnosti i veština, jezik kognitivnih aktivnosti – šta učenik može, šta ume, šta čini, jezik metakognitivnih uvida – praćenja sopstvenog učenikovog rada i napredovanja (dakle, samovrednovanje).

Na kraju, ako postoji formativno ocenjivanje koje jesvakodnevno, često, redovno i osvrće se pre svega na proces učenja, a ne na postignuće, ako je u proces uključen i nastavnik i učenik, ako je ono zasnovano na različitim pokazateljima i oslonjeno na prethodno planiranje i praćenje tokom dužeg perioda, onda možemo da očekujemo bolje međusobno razumevanje, što uključuje učenike, nastavnike i roditelje, višu motivaciju i veće angažovanje učenika i za posledicu kontinuiranog formativnog ocenjivanja dobićemo viša postignuća kod učenika a mi kao nastavnici formiran portfolio za svakod učenika.

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Dane Basta uručio je 13.decembra nagrade „Talenti 2023“ najuspešnijim darovitim učenicima i njihovim mentorima sa teritorije AP Vojvodine za vrhunske rezultate koje su postigli na takmičenjima u zemlji i inostranstvu u oblasti nauke, tehnike, umetnosti i jezika školske 2022/2023.godine.

Među najuspešnijim učenicima i mentorima Vojvodine zaslužno su se našli i Zmajevci, Mihajlo Crnojakić i njegov mentor Branislava Blajvaz.

Mihajlo Crnojakić, učenik sedmog razreda, je pod mentorstvom nastavnice fizike Branislave Blajvaz, u prethodnoj školskoj godini na Državnom takmičenju iz fizike, koje je održano u Požarevcu, osvojio prvu nagradu i time stekao uslov za laureat u oblasti nauke-fizika.

Pokrajinska vlada preko dve i po decenije tradicionalno nagrađuje najuspešnije darovite učenike i učenice sa teritorije AP Vojvodine, u cilju odavanja društvenog priznanja, podsticanja darovitosti kod mladih i promocije pravih vrednosti. Ove godine je sedmoro darovite dece dobilo specijalne nagrade, njih 86 je dobilo nagrade, a 320 pohvale, nagrađeno je i 85 mentora. Uručene nagrade su se sastojale od diploma i novčanog dela.

Prema najnovijoj studiji tima naučnika sa Pekinškog univerziteta rotacija Zemljinog unutrašnjeg jezgra je stala 2009. godine, a zatim se pokrenula u suprotnom smeru.

Naša trenutna znanja o rotaciji Zemljinog  unutrašnjeg jezgra utemeljena su na mišljenu da jezgro rotira suprotno od smera kazaljke na satu, ako se rotacija posmatra sa Severnog pola, na isti način kao i površina planete. Međutim, studija bazirana na analizi podatka o seizmičkim talasima i promenama talasa u proteklih 60 godina pokazuje da je rotacija Zemljinog unutrašnjeg jezgra usporena 2009. godine do potpunog obustavljanja, a nakon toga je pokrenuta u suprotnom smeru.

Autori studije smatraju da unutrašnje jezgro rotira prvo u jednom smeru, a zatim u drugom, poput uzmaha i da je za jedan ciklus unutar kojeg je obuhvaćena rotacija u oba smera potrebno oko 70 godina. Prema rezultatima istraživanja prethodna promena smera rotacije unutrašnjeg jezgra se desila sedamdesetih godina prethodnog veka, a predikcija je da će se naredna dogoditi sredinom četrdesetih godina ovog veka. Spoljašnje jezgro uvek prati smer rotacije ostatka planete.

Planeta Zemlja se sastoji od kore, omotača – plašta i jezgra – spoljašnjeg i unutrašnjeg. Danas se znamo da je  jezgro lopta prečnika 3480km u kojoj je skoncentrisano između 10 i 20% ukupne mase planete zbog velike gustine, da u njemu vladaju veoma visoki pritisci i temperature do 6627 stepeni Celzijusa. Spoljašnje jezgro se nalazi na dubini od 2890km ispod Zemljine površine i sastoji se od tečnog gvožđa i nikla. Unutrašnje jezgro počinje na dubini od 5000km i čine ga gvožđe i nikl u čvrstom  stanju koje nastaje usled izloženosti metala visokim pritiscima.

Danas znamo da magnetosfera tj. Zemljino magnetno polje nastaje kao rezultat više činilaca različitog porekla i čini dinamički „balon“ koji omogućava čovekov opstanak na planeti. Unutrašnje magnetno polje potiče od kretanja pregrejanog tečnog gvožđa i drugih metala koji se nalaze u spoljašnjem delu Zemljinog jezgra. Kao i voda u okeanima, i tečni metali u jezgru imaju struje koje se kreću usled toplote jezgra i Zemljine rotacije. Sporo kretaje tečnih metala koji nose različite količine pozitivnog i negativnog naelektrisanja stvaraju električne struje, dok promena struje stvara magnetno polje. Zbog ovoga Zemlju smatramo velikim elektromagnetom. Magnetno polje kore potiče od namagnetisanih stena u Zemljinoj kori. Spoljašnje magnetno polje nastaje od električnih strujanja u jonosferi i magnetosferi usled interakcije sa solarnim elektromagnetnim zračenjem. Na kraju, magnetno polje u kori i gornjem delu omotača nastaje usled elektromagnetne indukcije izazvane promenom spoljašnjeg magnetnog polja tokom vremena.

Za opisivanje unutrašnjeg magnetnog polja Zemlje se koristi model magnetnog dipola koji sadrži dva geomagnetna pola – južni i severni i koji je nagnut pod uglom od 11,5° u odnosu na osu rotacije. Magnetni polovi Zemlje se ne podudaraju sa geografskim polovima, a njihov položaj se menja tokom vremena. Interesovanje savremenih naučnika okupirano je praćenjem i otkrivanjem uzroka promena jačine magnetnog polja i položaja magnetnih polova. Evropska svemirska agencija je 2013. godne lansirala tri  Swarm satelita koji prate promene magnetnog polja.

Dugogodišnja istraživanja magnetnog polja,  za koje znamo da nam pomaže da se orjentišemo u prostoru pomoću kompasa, štiti nas od kosmičkog zračenja i naleta naelektrisanih čestica tokom solarnih vetrova, ali nam daje i priliku da uživamo u polarnoj svetlosti Aurori Borealis i Aurori Australis upotpunjena je njegovim zvukom 2022. godine.

Analizirajući podatke dobijene u studiji, naučnici Pekinškog univerziteta su došli do zaključka da je rotacija unutrašnjeg jezgra uzrokovana elektromagnetnom silom nastalom tokom kretanja tečnih metala u spoljašnjem jezgru. Međutim, gravitacija Zemljinog plašta deluje u suprotnom smeru, te na taj način usporava, zaustavlja i na kraju utiče na promenu smera rotacije unutrašnjeg jezgra.

Pronalaženje odgovora na pitanja koliko promena smera rotacije unutrašnjeg jezgra može da utiče na brzinu rotacije cele planete i na to koliko dugo traje dan, te da li to ima uticaja na kvalitet života na planeti ostavljeno je za naredna istraživanja koja će upotpuniti sliku o karakteristikama magnetnog polja Zemlje.

Grad Sremska Mitrovica u novembru obeležava značajne datume svoje novije istorije, slaveći i promovišući dobro i nagrađujući najistaknutije. Sigurna sam, da je Sremska Mitrovica danas grad na koji bi bili ponosni naši slavni preci.

Kako svaki grad čije ljudi svojim delima, tako smo mi sinoć u svečanom trenutku sa ponosom poneli laureate “Novembarske nagrade”. Nagrade dodeljene za rad, trud i zalaganje koji je zajednica prepoznala.

“Novembarska nagrada” nije jedna u nizu nagrada koje sam dobila tokom svoje karijere, a bio je velik broj Republičkih nagrada, Nagrada “Fonda Talenti”, Svetosavskih povelja i Nagrade za najbolju metodičku inovaciju…To je prvenstveno veliko društveno priznanje, kruna jednog dela moje karijere i ohrabrenje za budući rad.Priznanje koje povlači sa sobom veliku individualnu odgovornost.

Lepo je znati da zajednica vrednuje i prati posvećenost, trud i rad koji sam godinama ulagala u nastavnički proces. Oni koji me znaju, znaju da je učionica za fiziku Zmajeve škole moje omiljeno mesto u gradu i da će tako i ostati.

Priznanje koje mi je uručeno trebalo bi da bude podstrek za kolege i mlađe generacije nastavnika koji dolaze, jer bez obzira na situaciju u kojoj se prosveta danas nalazi, moraju znati da se rad i trus ipak adekvatno vrednuje, a svako ko čini korake ka pozitivnom pomaku biva nagrađen.

Zahvaljujem svom predlagaču Osnovnoj školi “Jovan Jovanović Zmaj”, svom gradu i svim Mitrovčanima na dodeljenom priznanju.Na kraju, čestitam svim laureatima ma osvojenoj nagradi.