Blog

Tehnika slagalice je metoda kooperativnog učenja koja počiva na radu, saradnji i međusobnoj zavisnosti učenika u baznim i ekspertskim grupama.

Kooperativno učenje se smatra najstarijim vidom učenja u grupama u okviru kojeg učenici i nastavnik, i sami učenici međusobno sarađuju tokom procesa učenja. Stari Jevreji su grupisali dečake pri izučavanju svete knjige Talmud, dok je rimski filozof Seneka kooperativno učenje zastupao rečenicom „Ko poučava, tada i uči“ („Qui Docet Discet”). Savremena istorija razvoj kooperativnog učenja prati nakog završetka Drugog svetskog rata. Teorijske osnove ove vrste grupnog rada zasnovane na međusobnom poučavanju između članova grupe postavili su Dojč, Djuji i Levin, dok su Džonson i Džonson četiri decenije proveli izučavajući efekte kooperativog učenja na svim nivoima obrazovnog procesa.

Slagalicu je sedamdesetih godina prošlog veka  u škole uveo Eliot Aronson, profesor socijalne psihologije, angažovan od strane vlade Teksasa, sa ciljem pronalaska rešenja za smanjenje neprijateljstva koje vladalo između etničkh grupa u učionicama.

Organizacija časa po sistemu tehnike slagalice je vrlo jednostavno i može se realizovati u deset jednostavnih koraka.

PRVI KORAK: Podelite odeljenje u grupe od 4 do 6 članova.

Grupe se formiraju na osnovu teme koju nastavnik bira i podtema tj. zadataka koje pravi na osnovu teme. Formirane grupe su heterogene po polu, etničkoj pripadnosti i postignućima iz datog predmeta. Ovako formirane grupe se zovu bazne grupe. Istraživanja su pokazala da će učenik sa najslabijim postignućima najbrže učiti i napredovati, dok će polna i etnička različitost doprineti interakciji.

DRUGI KORAK: Odredite lidera za svaku baznu grupu.

Lider ili vođa grupe je najodgovorniji ili najzreliji član bazne grupe. Njegova uloga je važna na kraju procesa učenja.

TREĆI KORAK: Podelite temu na 4 do 6 segmenata.

Podelite temu na 4 do 6 segmenata u zavisnosti od broja članova u baznj grupi i napravite zadatak ili osmislite zaduženje za svakog člana grupe.

ČETVRTI KORAK: Podelite učenicima njihove zadatke ili zaduženja.

Kada ste osmislili zadatke i zaduženja, podelite ih učenicima prema njihovim postignućima ili ukoliko već duže vremena radite po tehnici slagalice dopustite učenicima da odaberu svoj zadatak na osnovu interesvanja i postignuća.

PETI KORAK: Dajte učenicima vreme da pročitaju i analiziraju svoje zadatke ili zaduženja.

Odvojte dovoljno vremena od časa da učenici urade ovaj korak. Važno je da svaki od učenika shvati svoj zadatak i zaduženje.

ŠESTI KORAK: Formirajte ekspertske grupe

Ekspertske grupe čine učenici koji realizuju isti zadatak, to su učenici koji izlaze iz raličitih baznih grupa i formiraju novu grupu. Nakon toga dajte učenicima dovoljno vremena da unutar ekspertske grupe reše svoj zadatak. U ekspertskoj grupi učenici pri realizaciji zadatka međusobno sarađuju, komuniciraju, objašnjavaju jedni drugima, prenose informacije i diskutuju, ali i smišljaju plan kako će svoj deo zadatka preneti ostalim članovima bazne grupe pri povratku u istu.

SEDMI KORAK: Vratite učenike u bazne grupe

OSMI KORAK: Pitajte svakog učenika bazne grupe da prezentuje svoj deo zadatka

Tokom prezetovanja ohrabrite ostale učenike bazne grupe da postavljaju pitanja. Na ovaj način svaki član bazne grupe prvo poučava jer prezetuje svoj zadatak, a zatim je i poučavan jer od drugog člana uči o njegovom zadatku. Pri povratku pojedinci moraju da sarađuju da bi zajednički došli do rešenja unapred zadatkog problema.

DEVETI KORAK: Budite uz grupu da možete da vršite opservaciju procesa

Ukoliko neka bazna grupa ima problem sa ponašanjem učenika intervenišite. Učenici unutar grupe ne bi trebali da dominiraju već da budu jednako eksponirani u radu bazne grupe, ohrabrite učenike sa slabijim postignućima, pomozite im da razviju samopouzdanje. Takođe, šapatom možete sugerisati lideru grupe da uradi isto ili opomene učenika koji remeti rad grupe. A ovaj način obučavate lidera da interveniše u skladu sa situacijom.

DESETI KORAK: Izvršite proveru stečenog znanja

Prvi put kada primenjujete tehniku slagalice dajte kviz, a vremenom uvedite različite metode za proveru ishoda i stečenog znanja. Na ovaj način će učenici shvatiti da se nisu igrali, već zaista učili i shvatiće važnost rada i doprinosa svakog od članova grupe njihovom individualno postignuću, kao i postignuću grupe.

Kroz rad u slagalici učeje postaje programirano i smišljeno za svakog pojedinca u procesu učenja. Učenici su primorani da ulažu napor u  realizaciji socijalnih odnosa i ponašanja tokom učenja, dok u potrazi za mogućim rešenjima, razmenjuju informacije i proširuju svoje razumevanje predmeta.Dva su ključna elementa za uspešno funkcionsanje tehnike slagalice, prvi je grupni cilj, a drugi individualna odgovornost učenika.  Grupni cilj mogu biti dodatni bodovi za ocenu, ili bilo šta što će u tom trenutku biti pokretač motivacije učenika. Individualna odgovornost povećava uspešnost grupe, vrlo je važno da učenici vremenom shvate značaj svog doprinosa radu grupe.

Brojna istraživanja, sprovedena u svim delovima sveta u proteklih pet decenija potvrđuju pozitivne efekte pri realizaciji tehnike slagalice u okviru nastavnog procesa. Nesumljivo najbitniji benefit je nestanak takmičarskih odnosa između učenika u učionici, razvoj socijalnih odnosa, a nakon toga porast motivacije i postignuća kod učenika.

Tekst je objavljen i na Školskom portalu.https://www.skolskiportal.rs/clanci/2772-tehnika-slagalice-u-deset-koraka

Davne 1971. godine u teksaškom gradu Ostinu, čije stanovnoštvo su činili belci, Afroamerikanci i Latinoamerikanci, po prvi put u školske klupe su seli izmešani učenici sve tri etničke grupe zajedno. Već nakon nekoliko nedelja zajedničkog rada u školama je primećena neprijatna i krajnje neprijateljska atmosfera, uzrokovana dugogodišnjim nepoverenjem koje je vladalo između etničkih grupa. Školski nadzornici su pomoć zatražili od Eliota Aronsona, američkog psihologa i predavača na Teksaškom univerzitetu, i njegovih studenata. Aronson je formirao grupu istraživača koja je u školama širom Ostina provela nekoliko nedelja posmatrajući situaciju i uslove u kojima učenici borave. Nakon nekoliko dana posmatranja dešavanja u učionicama istraživači su zaključili da je neprijateljstvo između grupa podstaknuto takmičarskim okruženjem. Učenici su radili pojedinačno i takmičili se međusobno za ocene, nastavnik je stajao ispred odeljenja, postavljao pitanja i čekao znak od učenika da znaju odgovor. Najčešće je šest od deset učenika podizalo ruke ili se podizalo sa stolice i pružalo ruke što više u težnji da dobije pažnju nastavnika. Nekolicina preostalih učenika, skrivala se u dubini svojih mesta sa nadom da ih nastavnik neće prozvati. Ukoliko bi učenik bio prozvan  i dao tačan odgovor, nastavnik bi klimanjem glave dao potvrdu i nastavio dalje sa pitanjima. Učenici koji nisu znali tačan odgovor bi tada odahnuli – u ovom krugu su izbegli sramotu pred odeljenjem. Karlos je bio jedan od takvih učenika, mali latinoamerikanac, stidljiv i nesiguran u svom okruženju, engleski mu je bio drugi jezik koji je govorio relativno dobro, ali sa akcentom.

Preuzeto sa https://americanenglish.state.gov/

Shvativši da moraju takmičarsku atmosferu da zamene saradnjom, istraživači su kreirali tehniku slagalice. Učenici petog razreda su prilikom izučavanja života Elenor Ruzvelt podeljenji u grupe heterogene u pogledu rase, etničke pripadnosti, pola i postignuća, pri čemu je svaki od učenika bio zadužen za istraživanje jednog dela biografije čuvene političarke. Zamislite Karlosa u novim uslovima učenja, struktura slagalice ga je činila neizostavnom karikom, te nije imao mogućnost skrivanja iza učenika koji sve znaju i željni su dokazivanja i pažnje nastavnika. Kada je na njega došao red da prezentuje svoj deo, zamuckivao je i nesiguran u svoj engleski pocrveneo. Drugi učenici su ga ismevali, iz grupe se začulo i „Glup si“. Umesto da ih zamoli „da budu fini“ i sarađuju, nastavnica je izgovorila moćniju izjavu „Takav razgovr sa Karlosom bi mogao biti zabavan za grupu, ali vam to neće pomoći da naučite bilo šta o Elenor Ruzvelt, a provera sledi za 15 minuta“. Drugim rečima, stare navike i isto ponašanje moglo je učenike koštati šanse da dobro urade proveru znanja. Posle nekoliko nedelja rada po slagalici stare, nefunkcionalne navike su nestajale, učenici u grupi su se razvili u vešte anketare koji su postavljali jasna i konkretna pitanja o temama koje su izučavali. Kako je i Karlos davao svoj doprinos, članovi grupe su ga videli u pozitivnijem svetlu, njegovo samopouzdanje je raslo i učinak u radu grupe se povećao, a samo okruženje grupe je postalo prijateljsko i podržavajuće. Nakon nekoliko nedelja koršćenja uspeh tehnike slagalice je bio očigledan, nastavnici su bili zadovoljni promenom atmosfere u odeljenjima, dok su posetioci bili iznenađeni transformacijom škole.

Ukoliko izostavimo etničku komponetu da li vam se situacija iz teksaške učionice čini poznatom i bliskom? Da li ste bar jednom u vašoj učionici doživeli isti scenario ili i gori?

Slagalica je jedna od tehnika kooperativnog učenja zasnovana na radu i saradnji učenika unutar bazinih i ekspertiskih grupa. Osnove metode je postavio Eliot Aronson, dok je za njen razvoj, unapređenje i primenu zaslužan Robert Slavin. Poslednjih pedeset godina nastavnici u školama koriste ovu metodu ili njene komponente pri realizaciji nastavnog procesa uz promovisanje saradnje između učenika.

U susret predstojećoj školskoj godini, obojenoj smernicama koje smo mi nastavnici  dobili od strane Ministarstva prosvete, ovo je jedna od ideja koja je sa naučne strane dala dokaze o poboljšanju međuljudskih odnosa između učenika, motivacije i povećanju postignuća učenika kako u prirodnim tako i u društvenim naukama.

Karlos, tehnika slagalice…papir trpi sve, ali ovo je samo ideja…konkretna ideja za promene.

Tekst je objavljen i na Školskom portalu.

https://www.skolskiportal.rs/clanci/2762-prica-o-karlosu-i-tehnici-slagalice