Davne 1971. godine u teksaškom gradu Ostinu, čije stanovnoštvo su činili belci, Afroamerikanci i Latinoamerikanci, po prvi put u školske klupe su seli izmešani učenici sve tri etničke grupe zajedno. Već nakon nekoliko nedelja zajedničkog rada u školama je primećena neprijatna i krajnje neprijateljska atmosfera, uzrokovana dugogodišnjim nepoverenjem koje je vladalo između etničkih grupa. Školski nadzornici su pomoć zatražili od Eliota Aronsona, američkog psihologa i predavača na Teksaškom univerzitetu, i njegovih studenata. Aronson je formirao grupu istraživača koja je u školama širom Ostina provela nekoliko nedelja posmatrajući situaciju i uslove u kojima učenici borave. Nakon nekoliko dana posmatranja dešavanja u učionicama istraživači su zaključili da je neprijateljstvo između grupa podstaknuto takmičarskim okruženjem. Učenici su radili pojedinačno i takmičili se međusobno za ocene, nastavnik je stajao ispred odeljenja, postavljao pitanja i čekao znak od učenika da znaju odgovor. Najčešće je šest od deset učenika podizalo ruke ili se podizalo sa stolice i pružalo ruke što više u težnji da dobije pažnju nastavnika. Nekolicina preostalih učenika, skrivala se u dubini svojih mesta sa nadom da ih nastavnik neće prozvati. Ukoliko bi učenik bio prozvan i dao tačan odgovor, nastavnik bi klimanjem glave dao potvrdu i nastavio dalje sa pitanjima. Učenici koji nisu znali tačan odgovor bi tada odahnuli – u ovom krugu su izbegli sramotu pred odeljenjem. Karlos je bio jedan od takvih učenika, mali latinoamerikanac, stidljiv i nesiguran u svom okruženju, engleski mu je bio drugi jezik koji je govorio relativno dobro, ali sa akcentom.
Preuzeto sa https://americanenglish.state.gov/
Shvativši da moraju takmičarsku atmosferu da zamene saradnjom, istraživači su kreirali tehniku slagalice. Učenici petog razreda su prilikom izučavanja života Elenor Ruzvelt podeljenji u grupe heterogene u pogledu rase, etničke pripadnosti, pola i postignuća, pri čemu je svaki od učenika bio zadužen za istraživanje jednog dela biografije čuvene političarke. Zamislite Karlosa u novim uslovima učenja, struktura slagalice ga je činila neizostavnom karikom, te nije imao mogućnost skrivanja iza učenika koji sve znaju i željni su dokazivanja i pažnje nastavnika. Kada je na njega došao red da prezentuje svoj deo, zamuckivao je i nesiguran u svoj engleski pocrveneo. Drugi učenici su ga ismevali, iz grupe se začulo i „Glup si“. Umesto da ih zamoli „da budu fini“ i sarađuju, nastavnica je izgovorila moćniju izjavu „Takav razgovr sa Karlosom bi mogao biti zabavan za grupu, ali vam to neće pomoći da naučite bilo šta o Elenor Ruzvelt, a provera sledi za 15 minuta“. Drugim rečima, stare navike i isto ponašanje moglo je učenike koštati šanse da dobro urade proveru znanja. Posle nekoliko nedelja rada po slagalici stare, nefunkcionalne navike su nestajale, učenici u grupi su se razvili u vešte anketare koji su postavljali jasna i konkretna pitanja o temama koje su izučavali. Kako je i Karlos davao svoj doprinos, članovi grupe su ga videli u pozitivnijem svetlu, njegovo samopouzdanje je raslo i učinak u radu grupe se povećao, a samo okruženje grupe je postalo prijateljsko i podržavajuće. Nakon nekoliko nedelja koršćenja uspeh tehnike slagalice je bio očigledan, nastavnici su bili zadovoljni promenom atmosfere u odeljenjima, dok su posetioci bili iznenađeni transformacijom škole.
Ukoliko izostavimo etničku komponetu da li vam se situacija iz teksaške učionice čini poznatom i bliskom? Da li ste bar jednom u vašoj učionici doživeli isti scenario ili i gori?
Slagalica je jedna od tehnika kooperativnog učenja zasnovana na radu i saradnji učenika unutar bazinih i ekspertiskih grupa. Osnove metode je postavio Eliot Aronson, dok je za njen razvoj, unapređenje i primenu zaslužan Robert Slavin. Poslednjih pedeset godina nastavnici u školama koriste ovu metodu ili njene komponente pri realizaciji nastavnog procesa uz promovisanje saradnje između učenika.
U susret predstojećoj školskoj godini, obojenoj smernicama koje smo mi nastavnici dobili od strane Ministarstva prosvete, ovo je jedna od ideja koja je sa naučne strane dala dokaze o poboljšanju međuljudskih odnosa između učenika, motivacije i povećanju postignuća učenika kako u prirodnim tako i u društvenim naukama.
Karlos, tehnika slagalice…papir trpi sve, ali ovo je samo ideja…konkretna ideja za promene.
Tekst je objavljen i na Školskom portalu.
https://www.skolskiportal.rs/clanci/2762-prica-o-karlosu-i-tehnici-slagalice