Da li ste se ikada zapitali ko je davao imena planetama, satelitima, kometama i svim poznatim svemirskim objektima.
Večiti romantici će navesti primer simpatičnog dečka koji je prilikom udvaranja verovatno našao svetleću tačku na nebu i nazvao ga baš po vama, ozbiljniji će reći Rimljani, da…ali…priča potiče iz tog vremena i ne završava se nikako.
Naime, ove godine se navršava sto godina od osnivanja Međunarodne astronomske unije te je u tu čast omogućeno da sto zemalja sveta učestvuje u „krštenju“ egzoplaneta i njihovih zvezda.
Hajde da se vratimo na početak priče…
Rimljani su dali imena planetama koje se na noćnom nebu vide golim okom:
Jupiter-najveća planeta je dobila ime po njihovom vrhovnom bogu, Mars-crvena planeta ih je asocirala na krv, te je nazvana po bogu rata, Merkuru je potrbno samo 88 dana da obiđe oko Sunca pa je nazvan po bogu putovanja, Saturnu je opet potrebno 29 godina da obiđe oko Sunca pa je nazvan po bogu vremena, Venera-najlešsa i najsjajnija planeta je dobila naziv po boginji ljubavi.
Preostale tri planete, tj. današnje dve su nazive dobile tek nakon otkrivanja telesopa. Nemci su „krstili“ Uran i Neptun držeći se rimske tradicije. Uran predstavlja latinizirano ime grčkog boga neba, dok je Neptun dobio naziv po bogu mora (obe planete su poznate po svojoj plavoj boji). Bivša planeta Pluton dobila je naziv po bogu podrzemlja od strane engleske devojčice u 19tom veku.
Šta je sa ostalim nebeskim telima? Večina njihovih imena liče na šifre i kodove sefova u bankama, ali šta znače te šifre i kako se sastavljaju?
Imena satelita se sastoje od početnog slova planete koju prate zatim se dodaje godina otkrića i redni broj satelita planete. Međutim, Uranovi sateliti nose nazive po Šekspirovim likovima: Kordelija, Ofelija, Belinda, Umbrijel, Miranda, Arijel…
Asteroidi dobijaju privremene oznake od strane Centra za male planete. Oznake se sastoje od godine otkrića, slova koje označava deo meseca u kojem se otkriven satelit i slova koje predstavlja redosled otkrića, npr :
1982 DB, 1982 je godina kada je satelit otkriven, D je oznaka za drugu polovinu februara i B znači da je to drugi otkriveni satelit u toj polovini meseca.
Nakon nekog vremena satelite smeju da „krste“ sami pronalazači.
Imena kometa takođe predstavljaju šifre sastavljene od godine otkrića i rednog broja otkrića. Međutim na ovu šifru se dodaju slova koja predstavljaju i karakteristike komete:P –periodična, C dug period pojavljivanja, D-umrla kometa, X-sumnjiva kometa. Npr: 1995A1P, 1995 je godina otkrića, A1 je redni broj otkrića te godine, P je periodična kometa.
Na kraju, nama trenutno najznačajniji način „krštenja“ je egzoplaneta. Da se setimo, egzoplaneta je planeta van solarnog sistema, koja kruži oko svoje zvezde.
Šifra za egzoplanetu se sastoji od početnog slova naziva zvezde oko koje kruži i dodaje joj se malo slovo po abecednom redu koje predstavlja redni broj planete.
Zašto nam ovo treba? Srbija je 2019.godine dobila mogućnost da dodeli ime zvezdni WASP-60 i njenoj planeti. Preložene su sledeće kombinacije: Simarlg & Svarog, Julijus&Rpmeus, Maxima& Lumos i Vlasina & Morava.
Kako možete glasati?
Idite na www.menti.com i uz kod 119705 dajte svoj doprinos „krštenju“ zvezde i planete. Predložite to i romantičnom dečku kada izađete na dejt!