Naučnici sa Tehničkog univerziteta u Danskoj u saradnji sa Evropskom svemirskom agencijom (ESA) i muzičarem Klaus Nilsenom omogućili su nam da „nevidljivo i neopipljivo“ magnetno polje Zemlje čujemo. Tim stručnjaka je iskoristio podatke o magnetnom polju Zemlje koje su ESA-ini Swarm sateliti sakupili tokom solarne oluje nastale 2011. godine nakon izbacivanja sunčeve baklje i konvertovali ih u zvuk.
Stanovnici Kopenhagena koji su se zadesili na Trgu Solbjerg, tokom poslednje nedelje oktobra u 8:00, 13:00 i 19:00 časova imali su priliku da prvi čuju ovaj zvuk.
Pitate se kakav zvuk su čuli?
Ako vam zatreba muzička pozadina za plašenje dece ili Noć veštica, potražite na youtube-u zvuke magnetnog polja Zemlje tokom solarne oluje. Zveckanje, pucketanje, lomljava i buka su reči kojima se može opisati zastrašujući zvuk magnetnog polja u ovom slučaju. Muzičari bi ga opisali kao složen ton, različitih frekvencija.
Poslušajte kako zvuči magnetno polje Zemlje
Pre zvuka magnetnog polja tokom solarne oluje, istraživači su snimili zvuk solarnog vetra, koji uzrokuje stalan protok naelektrisanih čestica i magnetni talas koji kada se pretvori u zvuk daje dubok muzički ton, dakle ton niske frekvencije. Takođe, ovo nije prvi put da su naučnici konvertovali magnetne signale u zvuk i na taj način „čuli“ nešto što ne proizvodi zvuk, naime već postoje zvukovi crne rupe i magnetnog polja Jupiterovog satelita Ganimeda.
Magnetosfera, tj. Zemljino magnetno polje predstavlja dinamički „balon“ koji omogućava čovekov opstanak na planeti. Potiče od kretanja pregrejanog tečnog gvožđa i drugih metala koji se nalaze u spoljašnjem delu Zemljiog jezgra. Kao i voda u okeanima, i tečni metali u jezgru imaju svoje struje koje se kreću usled toplote jezgra i Zemljine rotacije. Sporo kretaje tečnih metala koji nose različite količine pozitivnog i negativnog naelektrisanja stvaraju električne struje, dok promena struje stvara magnetno polje. Zbog ovoga Zemlju smatramo velikim elektromagnetom. Magnetni polovi Zemlje se ne podudaraju sa geografskim polovima, a njihov položaj se menja tokom vremena. Interesovanje savremenih naučnika okupirano je praćenjem i otkrivanjem uzroka promena jačine magnetnog polja i položaja magnetnih polova. Evropska svemirska agencija je 2013. godne lansirala tri satelita koji prate promene magnetnog polja.
Dosadašnja slika o magnetnom polju za koje znamo da nam pomaže da se orjentišemo u prostoru pomoću kompasa, štiti nas od kosmičkog zračenja i naleta naelektrisanih čestica tokom solarnih vetrova, ali nam daje i priliku da uživamo u polarnoj svetlosti Aurori Borealis i Aurori Australis upotpunjena je njegovim zvukom.
