Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Sremske Mitrovice, je tokom drugog polugodišta školske 2017/18. godine učestvovala u projektu British Council-a i Ministarstva prosvete, nauke i tehnologije „Škole za 21. vek“. Kao jedna od 10 institucija osnovnog obrazovanja koje su ušle u projekat, naša škola je dobila zadatak da realizuje školski projekat u kome će jasno biti vidljiva implementacija veština modernog doba-digitalna pismenost, rešavanje nerutinskih problema i kritičko razmišljanje, koje su potrebne učenicima u daljem obrazovanju.
Za temu projekta odabrana je planeta Zemlja i prikazane su aktivnosti u rešavanju ekoloških problema 21. veka, uz novine koje su unete u pristup realizaciji teme. U projektu su učestvovali učenici od drugog do osmog razreda.
Rezultat projekta je film „How do I see the Earth“, koji je montiran na osnovu segmenata snimljenih na 13 održanih oglednih časova. Teme koje su obrađivane na oglednim časovima su: reciklaža, voda-od izvora do slavine, obnovljivi izvori energije, radijacija…Šansu da predstave svoj projekat i podele iskustva stečena tokom njegove realizacije, naši nastavnici su dobili na sajmu „Nove tehnologije u obrazovanju“, održanom od 7. do 9. juna 2018. godine u Beogradu.
Učešće na sajmu propratila je Gradska M televizija.
Radeći na projektu, uz nadzor i sugestije mentora, tim škole fokusirao se na četiri ključna aspekta u implementaciji kritičkog mišljenja: razmatranje perspektiva, ispitivanje dokaza, rešavanje nerutinskih problema i traženje dubljih struktura. Pritom, neophodno je bilo voditi računa o tome da kritičko razmišljanje treba predavati u kontekstu predmeta, da ono nije namenjeno samo naprednim učenicima, da iskustvo učenika otvara put ka kompleksnim konceptima, kao i da strategije za kritičko razmišljanje treba da budu eksplicitne i primenjene.
Ako se drži ovih smernica, svaki edukator može da potvrdi navode sa početka ovog teksta – u kritičkom razmišljanju može da učestvuje čak i trogodišnje dete, naravno, u skladu sa svojom kognitivnom, emocionalnom i socijalnom zrelošću, ali ga moramo podstaći na svestranost i radoznalost, ne smemo od njega tražiti ono do čega ni sami ne možemo da dođemo i moramo mu ukazati na to da za dati problem uvek postoji više različitih rešenja.
To će, kako ukazuje američki psiholog David Willingham, najbolje biti učinjeno ako se pri davanju povratnih informacija učenicima usmeri pažnja na manje aspekte zadatka i dodaju ciljevi, ako je ta povratna informacija kratka, razumljiva, ali ne previše jednostavna, i ako se vodi računa da povratne informacije ne budu previše detaljne i konkretne tako da učenik nema više o čemu da razmišlja.
Zaključci koji su proizašli iz angažovanja na projektu, ukazali su da i najmanja želja za uvođenjem inovacija, iskakanjem iz šablona i pružanjem različitih načina za istraživanje i obradu informacija, stvara učenike koji su motivisaniji da rade na časovima. Tako je i sa razvojem kritičkog mišljenja. Primećeno je da učenici lakše usvajaju oblasti predviđene planom i programom, spremniji su na timski rad i razmenu ideja. Time im se u velikoj meri olakšava stvaranje sopstvenih resursa i dalja primena u nekom drugom kontekstu, što i diktiraju potrebe savremenog društva.
Ceo film “How do I see the Earth” možete pogledati ovde.